Нобелова награда за мРНК вакцину против ковида

Додела Нобелових награда Шведске краљевске академије науке за 2023. годину почела је одавањем признања најпре на разним пољима физиологије или медицине – овогодишњи лауреати су и Каталин Карико и Дру Вајсман.

Награда им је припала за допринос развоју мРНК вакцине против ковида.

Научни двојац открио је да мРНК модификована базом може да се користи за блокирање активације инфламаторних реакција и повећање производње протеина када се мРНК испоручује у ћелије.

Открића овогодишњих добитника довела су до одобрења две веома успешне вакцине против ковида 19 које су засноване на мРНК крајем 2020. године.

Занимљиво је да су резултате свог истраживања објавили још 2005. и тада привукли врло мало пажње, али су, испоставило се, ударили темељ за даљи напредак на том пољу током пандемије ковида.

"Својим револуционарним налазима, овогодишњи лауреати су фундаментално променили наше разумевање о томе како мРНК реагује с нашим имунолошким системом. Они су допринели невероватној стопи развоја вакцине током једне од највећих претњи људском здрављу у модерним временима", наводи се у образложењу награде.

Каталина Карако рођена је у Мађарској 1959. године. Студију о модификацији нуклеобаза РНК спровела је на универзитету у Пенсилванији. Тренутно је професорка на Универзитету у Сегедину, као и на оном у Пенсилванији.

Дру Вајсман рођен је у Лексингтону у Пенсилванији а заједно са Каталин Карако спровео је истраживање о модификацијама нуклеобаза. Тренутно је запослен на универзитету у Пенсливанији као предавач.

Сто четрнаест Нобела за медицину за 227 научника

Нобелова награда за физиологију или медицину покренута је по тестаменту Алфреда Нобела из 1895. године, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.

Од 1901. до данас додељено је 114 Нобелових награда за физиологију или медицину које су отишле у руке 227 научника.

Прошле године ову престижну награду је добио шведски генетичар Сванте Пабо за открића у вези с људском еволуцијом. Нобелов комитет је тада саопштио да је Пабо, који истражује ДНК неандерталаца, "постигао нешто наизглед немогуће", када је секвенцирао први геном неандерталца и открио да се хомо сапијенс укрштао с неандерталцима.

Занимљиво је да је исто признање добио и његов отац Суне Бергсторм, 40 година пре Пабоа. 

Међу скорашњим лауреатима су и: Давид Џулијус и Ардем Патапутијан (2021, рад на тему о томе како тело реагује на додир и температуру); Мајкл Хјутон, Харви Алтер и Чарли Рајс за откриће вируса хепатитиса Ц (2020), Петер Ратклиф, Вилијам Келин и Грег Семенза открили су како се ћелије осећају и прилагођавају нивоима кисеоника (2019); Џејмс П. Алисон и Тасуку Хоњо открили су како се борити против рака користећи имунолошки систем тела (2018) итд.

Шведски политичари бојкотују Нобелов банкет јер је руски амбасадор на списку званица

Сутра се очекује проглашење добитника за физику, потом за хемију, док ће лауреат награде за књижевност бити проглашен у четвртак, 5. октобра.

Нобелова награда за мир, која последњих година изазива највећу контроверзу због често врло спорних добитника, на програму је у петак, 6. октобра.

Најбољи на пољу економских наука, што је уједно и последњи Нобел за ову годину, биће проглашен 9. октобра.

Нобелове награде прати новчани износ од 11 милиона шведских круна по категорији.

Свечано уручење награда одржава се сваке године 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.