Иран учи Русију како да избегне санкције

Исламска Република годинама фрустрира Сједињене Америчке Државе којепокушавају на све начине  да изолују и униште економију земље. Успех Ирана крије се у паралелном свету лажних компанија и страних банака, укључујући и финансијске институције са седиштима у Европи и САД које Техеран користи како би избегао међународне контроле и пословао у иностранству, пише "Политико".

Како Запад покушава да изолује Русију због њене војне операције у Украјини, Иран који, према писању америчких медија, Русију снабдева оружјем, сада нуди и своје искуство у "уметности избегавања санкција".

Западне дипломате које су желеле да остану анонимне рекле су порталу да те "лекције" потврђују недавни састанци руских и иранских званичника.

Ако Москва савлада ирански систем, то ће ублажити ударац санкција, нарочито у нафтном и гасном сектору који су кичма руске економије.

Дипломате тврде да су западне банке попут немачке "Дојче банке" и "Комерцбанке" и америчког "Ситигрупа" помогле Ирану да зарађује од извоза својих сировина тајним путевима и упозоравају да сада постоји ризик да исте банке тако помогну и Русији.

Иран има вишедеценијско искуство у избегавању америчких санкција које је нарочито "обогатио" када је тадашњи амерички председник Доналд Трамп повукао САД из нуклеарног договора и поново увео санкције земљи упркос противљењу ЕУ.

Иран је отишао "у подземље" и уз помоћ лажних компанија, финансијских институција и страних банака Техерану годишње од продаје нафте и других сировина стиже десетине милијарди долара.

Иако су инфлација и незапосленост у Ирану високе, што су фактори који су допринели недавним немирима, мада не и једини разлог, његова економија је недавно показала знаке живота, са растом од више од четири одсто само у последњој фискалној години, показали су подаци Светске банке.

Док се ирански извоз нафте отприлике преполовио под санкцијама на око милион барела дневно, земља је одржала робусну трговину у другим областима, као што су петрохемија и метали. Иранска нафта је привлачна Кини, углавном зато што је релативно јефтина, а незаконита природа санкционисане иранске сирове нафте значи да се продаје по нижим ценама у односу на тржишне.

У чему је тајна вешто исплетене иранске мреже? Роба се извози и продаје преко лажних, страних компанија и међународних банака за које нема доказа да знају да је реч о иранским фирмама, тако да испада да ниједан долар не улази у званични банкарски систем земље већ су то "приходи" тих компанија.

У трансакције су најчешће укључене исте компаније и банке са седиштем у Кини, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима и Индији, а њихова вредност иде од неколико хиљада до неколико милиона долара. Неименоване дипломате тврде да велики део одлази у УАЕ и трговинску компанију "Хуа Гонг трејдинг" из Хонгконга, али докази за то не постоје.

Део кривице лежи, оцењује бриселски портал, и у очигледној незаинтереованости ЕУ (која је иначе укинула санкције Ирану на основу нуклеарног договора 2015. године, мада ограничења за банке и даље постоје из страха од америчких санкција) да примељује своја правила и регулативе о борби против прања новца.

Док се то не догоди, кажу западне дипломате, Иран ће наставити да користи европску финансијску инфраструктуру без страха, што је пример за који кажу да ће и Русија следити.

"Ово није рупа у зиду", рекао је један од званичника. "Нема зида."