Свет
Стара вест: Украјински председник у опасности да га Американци забораве
Ако буде суочен са избором између подршке Кијеву или Израелу, Вашингтон ће одмах изабрати ово друго
Хаос на Блиском истоку потенцијално је означио и кључну тачку у политичкој и војној подршци Украјини Владимира Зеленског, пише РТ интернешенел.
Пре распламсавања сукоба између Израела и палестинског Хамаса, САД и њихови савезници из НАТО-а били су скоро искључиво фокусирани на Украјину, док су повремено нервозно гледали према Кини. Сада, са фокусом западних медија на Блиски исток, невоље Кијева ће се само повећавати како се пажња помера са Кијева на Израел, Палестину и Иран.
Још пре напада Хамаса подршка Украјини већ је показивала знаке јењавања. Пре само неколико месеци идеја да би раније чврсти савезници попут Пољске отворено довели у питање мудрост своје безусловне подршке Украјини, поредећи је са "дављеником", била би незамислива.
Заједно са широко распрострањеним европским ратним замором, неуспешном контраофанзивом Украјине и урушавањем јавне подршке сукобу на Западу, Кијев се већ суочавао са тешком борбом да задржи подршку својих "партнера", свог народа и што је најважније америчке политичке елите. Последња ствар која је Зеленском била потребна је глобално значајна ескалација на Блиском истоку која ће извући драгоцене ресурсе даље од прокси рата који води против Русије у име Вашингтона.
Сукоб на Блиском истоку, наводи аутор текста, нуди неодољив и раније недоступан пут за САД да одустану од својих обавеза према Украјини. Узимајући у обзир предстојеће председничке изборе у САД, сукоб "добар против лошег момка" са Хамасом може лако да се претвори у егзистенцијалну претњу дугогодишњем кључном савезнику и партнеру, Израелу. Насупрот томе, прокси рат у Украјини постаје све проблематичнији за америчког председника Џозефа Бајдена, политички и финансијски. Овај нови сукоб, заједно са наводним зверствима, много је лакше продати.
У међувремену, упркос јавним изјавама о супротном, ентузијазам за слање војне помоћи Украјини је све мањи. Уз то, Запад једноставно нема производне капацитете да снабдева Кијев.
Још једно кључно питање је катастрофална цена неуспешне контраофанзиве Зеленског. Уместо да "порази Русију", Кијев је исцрпио људство, материјал и репутацију на Западу без икаквих добитака на бојном пољу. И појачао је неизбежан утисак на Западу да ће морати да тражи споразум са Москвом и уступи територију у том процесу.
Нема апсолутно никакве шансе да ће било који актуелни или потенцијални председник САД "препусти" Израел судбини. Чак је и Роберт Ф. Кенеди Млађи подржао израелску одмазду, истовремено доводећи у питање политичко и финансијско образложење за наставак подршке Зеленском.
Израел велики део америчке јавности види као херојско острво цивилизације и демократије на турбулентном Блиском истоку. Украјина се све више доживљава као хаос заглибљен у корупцији и неефикасности. Зато је далеко лакше позиционирати Израел као заслужног примаоца све оскудније америчке војне и финансијске помоћи.
"Ако се буде бирало између Израела и Украјине, САД ће моментално изабрати Израел", рекла је "Блумбергу" извршна директорка Четам хауса Бронвен Медокс. Чак и ако Вашингтон не буде морао одмах да донесе ову одлуку, јасно је што је Зеленски забринут да ће морати да се бори да задржи америчку пажњу, додала је.
Постоји још неколико ствари које ће утицати на Украјину: руске снаге држе своје линије, чини се да ће цене нафте расти дестабилизујући глобална тржишта, а будуће прихватање Конгреса за финансирање Кијева изгледа све теже сада када је Израел у рату. Затим је ту и турбулентна политичка ситуација у Европи са проруском странком Роберта Фица која је победила на недавним изборима у Словачкој. Све ово без помињања зиме која долази и изазова које ће ово поставити пред све нестабилнију ЕУ.
Невоља има где год Владимир Зеленски сада погледа. Док би искусни државник са најбољим интересима свог народа у срцу морао то да препозна и одлучити да тражи мир, Зеленски може једноставно да одлучи да игнорише све горе наведено у очајничком покушају да остане у центру пажње, на централној сцени. Све то док Кијев покушава да убеди све мањи број публике да је Русија на неки начин крива за невоље Блиског истока, чак сугеришући да Русија покушава да "намести" Украјини дајући заробљено западно оружје Хамасу.
Дакле, како време истиче за посредни рат Кијева против Русије, сада се чини очигледним да трагични догађаји од 7. октобра у Израелу могу дефинисати не само ескалацију једног сукоба већ и почетак краја другог.
