ЕУ жели да спречи нову зимску "гасну кризу": Разматрају горњу границу цене гаса

Брисел разматра продужење мера о ограничењу цене гаса, које су уведене прошлог фебруара, због страховања да ће сукоб на Блиском истоку и саботажа балтичког гасовода повећати цене ове зиме и изазвати нову гасну кризу, преноси "Фајненшел тајмс".

Европска комисија је саопштила да "нема знакова негативних ефеката" откако је ова мера ступила на снагу и да су цене гаса сада ниже него прошле године, наводи лист након што је имао увид у презентацију која је одржана дипломатама из 27 земаља ЕУ.

Ограничење је уведено након оштрих дискусија међу државама чланицама. Немачка и Аустрија су се у почетку противиле њиховом увођењу, тврдећи да би то пореметило тржишта. Како саопштава Европска комисија, ово ограничење није утицало на увоз гаса у ЕУ.

Високе дипломате и званичници ЕУ изјавили су да би на снабдевање ове зиме, упркос паду цена енергије и складиштења гаса у ЕУ, могао да утиче рат између Израела и Хамаса, као и могуће саботаже гасне инфраструктуре.

"Још не знамо како ће ситуација у Израелу утицати на увоз гаса са Блиског истока", изјавио је неименовани дипломата ЕУ, додајући да је саботажа гасовода у Балтичком мору још један разлог за забринутост.

Прошле године, на врхунцу енергетске кризе, цене гаса су прешле 300 евра по мегават сату.

Земље чланице су се сложиле да ће горња граница цене гаса ступити на снагу уколико цене три дана узастопно пређу 180 евра по мегават сату.

Немачка је међу 10 земаља које су потписале документ који позива земље чланице да се усредсреде на обновљиве изворе енергије, укључујући и циљ ЕУ да до 2030. добија 45 одсто енергије из обновљивих извора.

"Сукоб у Украјини показује рањивост Европе услед зависности од необновљивих извора енергије, што представља безбедносни ризик и подстиче инфлацију са негативним ефектима", наводи се у овом документу.

Немачка и Француска предводе покушаје да се прошире правила о државној помоћи, која су омогућила владама да исплаћују велике износе потрошачима суоченим са високим ценама енергије. Иначе, ове мере престају да важе 31. децембра.

Међутим, у писму послатом комесару за конкуренцију блока Дидијеу Рејндерсу, Белгија, Холандија, Данска, Естонија и Финска су навеле да не постоји "ни потреба, а ни правни основ" да се прошире правила о ванредној државној помоћи.

Европска комисија би у новембру требало да изнесе нови предлог мера о горњој граници цене гаса, као и о мерама за расподелу гаса међу државама чланицама.