Дан када су нацисти жутом Давидовом звездом обележили све Јевреје у Немачкој

Жута Давидова звезда, на којој је исписана реч "Јуде" ("Јеврејин" на немачком), постала је симбол нацистичког прогона Јевреја и "коначног решења јеврејског питања" - Холокауста.

Дана 24. октобра 1939. нацисти су донели полицијску наредбу која је налагала свим Јеврејима у Немачкој обавезно ношење жуте шестокраке звезду на одећи како би били "препознатљиви".

Расизам, еугеника, а нарочито антисемитизам били су централне карактеристике нацистичког, Хитлеровог режима у Немачкој. Први концентрациони логор основан је у марту 1933. године.

Јевреји су после доношења Нирнбершких закона 1935. фактички већ били искључени из јавног живота.

Шеф главне безбедносне канцеларије Рајха Рајнхард Хајдрих је годинама пре разматрао могућност да се "унутрашњи непријатељи Немачке учине видљивим". У новембру 1938, он је записао: "Сваки Јеврејин би, у складу са Нирнбершким законима, морао да носи посебну ознаку. То је могућност која би нам олакшала многе друге ствари."

Пре избијања рата, нацистички режим се још устезао у вези са обавезним означавањем Јевреја. Неколико година пре доношења ове наредбе, Адолф Хитлер се поверио високим функционерима Национал-социјалистичке странке: "О проблему обележавања интензивно размишљамо. То ћемо обавезно спровести једног дана. Али, треба имати нос и осетити шта може да уради."

Припрема за Холокауст

Полицијска наредба је регулисала све појединости о ношењу звезде: "Шестокрака звезда мора да буде величине длана, жуте боје, са црно извученим контурама, и натписом 'Јеврејин'. Она мора да буде видљива на левој страни грудног дела одеће, за који мора да буде пришивена."

Указ је важио за све јеврејске грађане старије од шест година. Јеврејима је било "забрањено да се у јавности појављују без јеврејске звезде." Онај ко је прекрио звезду ташном, ревером мантила или шалом, морао је да рачуна на жестоку казну Гестапоа.

Ова наредба није значила само стигматизацију и изопштавање, већ је представљала припрему за Холокауст.

Масовне депортације Јевреја у "логоре смрти" почеле су само месец дана после увођења обавезе Јевреја да носе Давидове звезде.

Писац Виктор Клемперер, који је потицао је из јеврејске породице, још пре Првог светског рата постао је протестант. Али то није интересовало нацисте. За њих је он био и остао Јеврејин. Клемперер је тих дана записао у свом дневнику: "Јуче, када је Ева пришила јеврејску звезду, пао сам у очајање. И Евини живци су на измаку."

Инге Дојчкрон, која је преживела Холокауст, после рата је описала како се осећала док је носила жуту звезду: "Већина Немаца, које сам сретала на берлинским улицама, скретала је поглед када би угледали звезду. Они су гледали кроз мене, или су се напросто окретали на другу страну. Звезда је значила дискриминацију и изолацију."

Обележавање је било само припрема за оно што су нацисти звали "коначним решењем јеврејског питања". Масовне депортације у логоре смрти почеле су месец дана касније, у октобру 1941.