"Политико": Лидери ЕУ разапети између Украјине и Блиског истока, а мотре и на Београд

На данашњем самиту у Бриселу лидери ЕУ ће највероватније истицати да могу да се носе истовремено и са ратом у Украјини и на Блиском истоку, уз помно праћење тензија између Београда и Приштине, пише "Политико" и додаје да не треба заборавити Јерменију и Азербејџан.

Упркос амбицијама председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да од ЕУ направи "геополитичку" силу, текући сукоби тестирају границе спољнополитичког домета блока, посебно пошто европски лидери имају проблема да ускладе своје ставове о Израелу.

Све то треба узети са резервом, оцењује овај медиј, истичући да сукоб између Израела и Хамаса све више избацује Украјину из фокуса политике,  док се европски лидери све више окрећу Блиском истоку, па ће битка за Газу доминирати састанком.

"Јасно је да сукоб на Блиском истоку баца малу сенку на оно што се дешава у Украјини", рекао је у среду белгијски премијер Александар Де Кру.

Чак и наизглед безазлено питање позивања на паузу у сукобу како би се омогућило допремање хуманитарне помоћи Гази изазвало је сложен дипломатски валцер. Немачка и друге земље су, наиме, суздржане у погледу било каквог позива на дуги прекид борби који би се могао видети као угрожавање права Израела да се бори против Хамаса.

Уочи самита, водила се бурна борба и због самих израза које треба употребљавати. Док су Шпанија и други радо користили свеобухватнију реч "прекид ватре", друге земље, укључујући Немачку, су то одбациле и преферирале су мекши језик, користећи израз "хуманитарна пауза". Због наслеђа Другог светског рата, Берлин, наводно, не би желео да остави утисак да изгледа као да ограничава право Израела на самоодбрану.

Специјална војна операција у Украјини, била је, подсећа "Политико", историјска прекретница за европску безбедност и спољну политику и довела ју је до невиђене солидарности са Украјинцима.

Земље ЕУ сада, међутим, нису показале слично јединство, а лидери се плаше домаћих политичких подела између про-израелских и пропалестинских табора и других последица, као што су напади милитаната и масовни улични протести. 

Управљање са два сукоба истовремено биће тешко, оцењује Луиђи Сцазијери из Центра за европске реформе.

"ЕУ ће морати да подели своју пажњу и финансијска средства између Украјине и Газе. Украјина ће бити у сенци, а ЕУ ће бити теже да пристане да пружа велике количине макроекономске и војне помоћи Кијеву", указује он.

Управо на данашњем самиту могла би да се покрене нова дебата о томе како финансирати одбрамбену индустрију блока. То укључује дискусију о томе како структурирати проширење Европског мировног фонда, ванбуџетског фонда од 20 милијарди евра који лидери тек треба да потпишу.

Уочавајучи подељени фокус усред превирања на Блиском истоку, Украјина појачава позиве не само за већом помоћи и оружјем, већ и за западне земље да нагло повећају своја улагања у војну опрему, посебно у муницију и противваздушну одбрану. Очекује се и виртуелноо обраћање Владимира Зеленског лидерима Уније, док Пољска и Балтичке земље упозоравају своје западноевропске колеге да не губе из вида борбе источно од ЕУ.

Сукоб у Израелу "одвлачи пажњу", упозорио је литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис.

"Када је реч о приоритетима, дефинитивно је Украјина приоритет, то је главни сукоб, то је на нашим границама. Ја бих то назвао мајком свих сукоба 21. века", рекао је он.

Понашање ЕУ у контексту блискоисточног конфликта, међутим, већ делимично подрива односе блока са Украјином. Сваки морални ауторитет који је Брисел има у земљама у развоју, а посебно у исламском свету, према оцени "Политика", брзо нестаје због онога што се тамо види као претерано произраелски став Комисије. 

"Наратив да је ЕУ крива за двоструке стандарде и лицемерје ће бити све јачи како број мртвих цивила у Гази расте. А то ће отежати постизање консензуса за Украјину на међународним форумима", истиче Сцазијери.