Свет
РТ Балкан анализа рата Палестине и Израела: Бомбардовање, копнена инвазија и Хезболах
Упркос досадашњим успесима, мрежа подземних тунела и претња од евентуалног копненог напада Хезболаха, представљају озбиљну претњу за ИДФ
Прошло је скоро месец дана од поновног покретања оружаног сукоба између Палестине и Израела и упада дела палестинских организација предвођених Хамасом, на територију Израела.
Током операције "Потоп Ал Акса" 7. октобра, поједине формације Хамаса успеле су да продру и до 50 километара у дубину израелске територије, притом наносећи значајне војне губитке у људству и техници Оружаним снагама Израела (ИДФ).
Након изненадног напада, израелска војска успела је да се консолидује и спречи даље напредовање припадника Хамаса и других организација, које су се са пар стотина талаца повукле назад у Појас Газе. Као одговор на описани оружани упад, Израел је започео неселективне ваздушне и ракетне ударе по читавој Гази, у којима је страдао огроман број цивила међу којима и они најмлађи, као вид припреме за најављену копнену операцију.
Такође, уследила је и мобилизација војних резервиста, па је тако за само неколико дана број припадника Оружаних снага Израела порастао са око 170.000 на готово пола милиона активних војника. Двадесет дана од операције "Потоп Ал Акса", наређења да се цивили евакуишу из северног дела Појаса Газе и интензивног бомбардовања, уследио је копнени напад са циљем "потпуног уништења Хамаса и њиховим збацивањем са власти".
Копнена операција Израела покренута је из неколико праваца, а палестинску страну подржао је Хезболах, који од осмог октобра учествује у окршајима мањег интензитета на либанско-израелској граници, као и Хути из Јемена који су у више наврата извршили делимично успешне ракетне нападе на положаје израелске војске.
Северни део фронта
На крајњем северу Појаса Газе, најжешће борбе воде се на два правца: североисточном у околини и самом граду Бејт Ханун, до ког је ИДФ стигао 1. новембра након успешног заузимања руралних области у периферији; и северозападном, тачније у областима на обали Средоземног мора, а израелске снаге тренутно се налазе надомак избегличког кампа Ал Шати у предграђу града Газе.
Делује да ИДФ за сада избегава упуштање у борбе унутар изразито урбаних средина, где доминирају солитери и вишеспратнице услед добре опремљености и ратног искуства припадника Хамаса у таквим условима. Противоклопне вођене ракете, ручни ракетни и бацачи граната, уз минобацачке положаје на крововима зграда представљају огромну претњу за израелске оклопњаке и пешадију.
Приметан је и утицај искустава из руске Специјалне војне операције, будући да су палестинске снаге у више наврата успеле да униште или онеспособе већи број оклопних возила, укључујући и чувене тенкове "меркава", као и положаје ИДФ у руралним срединама, нападом из малогабаритних дронова наоружаних тенковским и артиљеријским гранатама.
Централни и јужни део бојишта
На основу досадашњих резултата, може се закључити да је израелска војска највише успеха имала на централном правцу напада, који се простире на јужним ободима града Газе. Наиме, оклопно-механизоване јединице ИДФ успеле су 2. новембра да остваре један од тактичких циљева и продру све до обале Средоземног мора, успоставивши коридор чиме је град одсечен од остатка Појаса.
За овакав успех је поред интензивног бомбардовања и ракетних напада, највише заслужна чињеница да у поменутој области нема претерано урбанизованих средина, због чега је изостала већа претња од вођених ракета и герилског ратовања.
Наравно, важно је напоменути да упркос окруживању и одсецању града, овакво стање неће претерано утицати на припаднике Хамаса и њихових савезника унутар истог, јер се линије снабдевања на површини одавно не користе.
Наиме, највећу опасност и изазов за израелску војску представља густа мрежа подземних тунела и пролаза, која се простире широм читавог Појаса Газе. Реч је о тунелима са више нивоа, односно спратова, намењеним за складиштење и транспорт система наоружања, муниције, хране, опреме и људства до готово било које тачке унутар Газе, па чак и до појединих места са стране Израела.
Управо захваљујући овим подземним пролазима, палестинске снаге и даље успевају да издрже силовите нападе и изолацију од остатка територије, али и да наносе значајне губитке израелској војсци у позадини фронта. Стога се на друштвеним мрежама све више појављују снимци на којима се могу видети припадници Хамаса како прилазе положајима, колонама и местима концетрације израелских трупа и без превише потешкоћа, уз фактор изненађења уништавају оклопна возила и неутралишу живу силу противника ручним ракетним бацачима.
Када је у питању јужни, тј. југоисточни правац, делује да за сада ИДФ настоји да створи тампон зону, како би спречио даље упаде палестинских снага, због чега у овом делу фронта нису забележене веће борбе.
Хезболах и граница са Либаном
Као што је већ поменуто, Хезболах је још током самог упада палестинских организација предвођених Хамасом, започео сопствене операције на либанско-израелској граници уз обећање да ће извршити директан напад на Израел, уколико ИДФ започне копнену операцију унутар Појаса Газе.
До сада забележени су окршаји нижег интензитета у којима су уништавани поједини истурени положаји и даљински управљане борбене станице израелске војске, док је ИДФ одговорио бомбардовањем положаја Хезболаха. Такође, све време траје размена минобацачке и артиљеријске ватре, у којима је страдало и неколико десетина цивила са обе стране.
Иако није извесно да ли ће доћи до интензивирања сукоба након одсецања града Газе од остатка Појаса, у свом обраћању трећег новембра лидер Хезболаха, Хасан Насралах између осталог изјавио је „да ће бити изведено више операција против Израела на неколико различитих фронтова“, као и да ће све бити јасније у наредних неколико дана.
Стога остаје да видимо да ли ће и у ком формату активности Хезболаха у пограничним областима бити интензивиране, односно да ли ће уследити копнени упад на територију Израела.
Овакав сценарио додатно би оптеретио ИДФ, будући да би у случају отварања другог фронта, било неопходно послати додатан контингент трупа на север земље или извршити још један талас мобилизације резервиста.
