Француска је отишла, ко долази? Афричке земље граде нови безбедносни поредак

Последњих година, Сахел је био сведок низа војних удара (Мали 2020. и 2021, два пуча у Буркини Фасо 2022. и Нигер 2023.) који су довели на власт војне вође незадовољне безбедносном ситуацијом и француском управом.

Тако су почетком 2023. власти Буркине Фасо, пратећи Мали, захтевале од Париза да повуче своје трупе са њихове територије. Све је то подрило регионалне интересе Француске, постепено поткопавајући њен традиционални доминантни положај у АФрици.

Француске трупе напуштају Нигер, повлачење ће бити готово до краја године

Последњи пример овог тренда био је Нигер, где је нова власт која је дошла после пуча, захтевале повлачење француског контингента из земље и прогласиле француског амбасадора персоном нон грата. После двомесечног одуговлачења, Француска је почетком октобра покренула процес повлачења својих трупа из Нигера.

За разлику од Вашингтона који је заузео неутралан став у Африци и тако успео да задржи војно присуство у земљи, институције изграђене око Француске настављају да се распадају у региону. Група пет (Г-5), коју подржава Париз, коју чине Чад, Мали, Буркина Фасо, Нигер и Мауританија, деловала је у Сахелу од 2014. Формат је имао за циљ да координира напоре у борби против терористичких претњи које цветају у региону, али никада није постао утицајна регионална институција.

Мали је у мају 2022. постао прва држава која је објавила да се повлачи из Г-5, чиме је заправо прекинута територијална повезаност групе. Прекид војне сарадње са Француском од стране Малија, Буркине Фасо и Нигера, као и повлачење француских снага из ових земаља, коначно су ставили тачку на активности Г-5, пошто су само две државе (Мауританија и Чад) смештене у источном и западном "полу" региона, остале вољне да сарађују са Француском.

Oперацијa "Баркан": Да ли је Француској место на афричком континенту?

Упркос повлачењу Француске, безбедносне претње у овим земљама настављају да расту и приметна је појачана активност џихадистичких организација повезаних са Ал Каидом и Исламском државом.

Оваква ситуација приморала је власти да траже нове формате сарадње. Средином септембра лидери Малија, Буркине Фасо и Нигера потписали су Повељу Липтако-Гоурма чиме је створен Савез држава Сахела и који је укључен механизам колективне одбране у случају напада на једну од чланица.

Такође је вредно напоменути да је споразум потписан дан након што је делегација руског Министарства одбране посетила Бамако, што би могло да сугерише да су одржане прелиминарне консултације са Москвом. У кратком периоду након успостављања алијансе, њене чланице су већ најавиле заједничке операције против терористичких група дуж тромеђе.

Шта очекивати

Регионална безбедносна структура у Сахелу се значајно мења. Традиционална доминација Француске, подржана широким војним присуством и колективним међународним иницијативама, иако у опадању, и даље пружа могућности Паризу да утиче на локалне владе. Распад досадашњих формата сарадње још увек не решава регионалне проблеме.

Сахел се и даље суочава са критичним изазовима, укључујући џихадистичку претњу, унутрашњу фрагментацију и сукобе, остављајући државе у региону изузетно крхким и заинтересованим за проналажење међународних партнера спремних да помогну у решавању ових изазова.

Нова безбедносна структура која почиње да се појављује у Сахелу пружа конкурентне могућности за спољно учешће како регионалних сила (нпр. Алжир), тако и нерегионалних (Русија, Турска).

Ефикасност (или недостатак исте) новог регионалног савеза, који већ показује субјективнији карактер држава у региону, такође ће играти централну улогу у обликовању нове безбедносне структуре, оцењује Андреј Шелковников, са Центра за афричке студије Високе школе економије у Москви.