Амерички дипломата: Америка и Немачка све се мање слажу око Кине

САД и Немачка крећу се ка сукобу око политике према Кини, написао је у ауторском тексту за "Политико" амерички амбасадор у НАТО-у из периода Барака Обаме Иво Далдер.

Обе државе признају да се Кина променила и да је нови приступ према тој држави неопходан. Међутим, не слажу се око тога какву позицију треба заузети, што се могло видети током недавних састанака немачког канцелара Олафа Шолца и америчког председника Џозефа Бајдена са кинеским лидером Си Ђинпингом.

Шолц се, заједно са групом немачких пословних лидера, почетком новембра запутио у Пекинг, где је постао први западни лидер који се састао са кинеским председником од почетка пандемије корона вируса, али и након 20. конгреса Комунистичке партије Кине.

Са друге стране, Бајден се са Сијем састао на Балију, на маргинама самита Г20, непосредно након што је његова администрација објавила стратегију за националну безбедност – која је Кину дефинисала као највећег стратешког такмаца Америке – а Демократска партија на међуизборима остварила резултат бољи од очекиваног.

Иако су оба лидера током својих састанака Сијем послала много сличних порука, разлике између немачке и америчке политике, а поготово између ставова канцелара Шолца и председника Бајдена према Кини, и даље су велике, наводи амерички дипломата.

Нема слагања око карактера Сијеве Кине

Шолц признаје да се Кина под Сијем променила, али није потпуно јасно да је свестан колико је Си променио Кину и њене амбиције. У ауторском тексту објављеном непосредно након конгреса Кинеске комунистичке партије, Шолц је нагласио да ће за Кину "потрага за националном безбедношћу – која се изједначава са стабилношћу комунистичког система – као и националном аутономијом, у будућности бити много важнија."

Ипак, Далдер сматра да не само да ће у будућности безбедност за Кину бити важнија, већ да та земља има за циљ промени читав систем међународних односа, како би створила, цитирајући некадашњег аустралијског премијера Кевина Рада, свет "заснован на кинеској, а не америчкој моћи, и који је више у складу са марксистичко-лењинистичким вредностима", насупрот оним које се негују на западу.

Овај поглед је консистентан са погледом на свет Бајденове администрације, која је у својој стратегији за националну безбедност Кину дефинисала као "јединог конкурента који има и намеру и довољно моћи да промени међународни поредак."

Бајден и Шолц се не слажу не само око тога какав је карактер Сијеве Кине, већ и шта је то што данас покреће међународну политику. За Шолца, водећа сила у међународној политици је успон "нових центара моћи у мултиполарном свету", а немачки циљ је да изгради партнерске односе са свим тим државама, како би се заједнички изашли на крај са светским изазовима, наводи амерички дипломата.

Са друге стране, Бајден не сматра да је свет мултиполаран. Он сматра да је циљ Кине преуређивање света заснованог на правилима која су деценијама уназад доносила много користи државама широм света, и то не само на Западу. Због тога он сматра да је стратешко такмичење водећа сила у међународној политици.

Економски односи у центру пажње

Два лидера се не слажу ни око тога како би требало да изгледају економски односи са Кином. Обе стране признају да је трговина са Кином прихватљива, али само док се избегава економска зависност, као и да је због тога неопходно диверзификовати трговину.

За Шолца, Кина тако остаје "важан трговински партнер за Немачку и Европу, са којим неће раскидати односе", што се у великој мери поклапа са интересима великих немачких предузећа. Ипак, интереси привреде и интереси немачке владе све се мање преклапају, оценио је Далдер.

Са друге стране, Бајденова администрација далеко је скептичнија у вези са Кином, коју сматра стратешким ривалом. Америка је већ започела да се удаљава од Кине, пре свега када је у питању производња стратешких производа, али и да ограничава приступ америчкој технологији кинеским фирмама.

Далдер, који отворено подржава амерички приступ Кини, наглашава да се у Европи и Немачкој многи слажу са Бајденовим приступом и притискају немачку владу да крене тим путем. "Можемо само да се надамо да ће ти гласови победити", закључује некадашњи амерички амбасадор.