Свет
Споразум Израела и Хамаса: Да ли је међународни притисак на Нетанијахуа коначно постао прејак?
Након више од месец и по дана бруталних борби, две стране су коначно направиле први (и за сада прилично ограничен) дипломатски искорак
Израел и Хамас постигли су, након вишенедељних преговора уз посредство Катара и Египта, споразум о делимичној размени талаца и затвореника, као и о успостављану привременог прекида ватре.
Прекид ватре би требало да почне сутра у 10 часова преподне и да буде на снази четири дана. Хамас је пристао да ослободи 50 од око 240 талаца киднапованих током напада од 7. октобра, док ће Израел из својих затвора ослободити 150 Палестинаца.
Уколико се најављени прекид ватре буде одржао, то ће бити најдужа обустава борби од избијања рата у Појасу Газе пре више од месец и по дана. Из кабинета израелског премијера Бењамина Нетанијахуа је објављено да ће међу ослобођеним таоцима бити жене и деца, као и да ће "ослобађање сваких додатних 10 талаца резултирати додатним даном паузе".
Најављено је и да ће обустава борби омогућити допремање до сада највеће количине хуманитарне помоћи. Главни каратски преговарач Мухамед ел Хулаифи је рекао да се нада да ће споразум отворити пут ка окончању рата.
"Овај споразум је први пут да су се обе стране сложиле да подрже дипломатски пут уместо наставак борби, које су нанеле толико бола и патње недужним цивилима", навео је он у саопштењу.
Одлука је, према наводима локалних медија, довела до одређених подела унутар израелске владе.
Министри из редова десничарске партије Отзма Јехудит наводно су гласали против споразума, а њен лидер Итамар Бен-Гвир га је назвао "катастрофом". Међутим, представници других десних партија у влади, попут Религиозних циониста, прихватили су споразум, тако да је постигнута неопходна већина.
Нетанијаху и његова влада последњих недеља се налазе на удару оштрих критика, пре свега од породица киднапованих Израелаца, који сматрају да премијер не ради довољно на њиховом ослобађању.
Ипак, унутрашњи притисак је последњих недеља "надјачан" све гласнијим критикама из иностранства, па чак од неких од највернијих израелских савезника.
Споразум последица притиска савезника
Споразум о размени талаца и примирју је пре свега последица међународног притиска, пошто су чак и у Америци забринути због ескалације насиља, каже за РТ Балкан сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.
"Споразум је пре свега последица негативне слике Израела у овом рату. Видели смо да је чак и амерички политички естаблишмент, који је традиционално чврсто произраелски, сада почео да се колеба. Мислим да је са те стране велики број жртава и негативна слика Израела довео до притиска, пре свега америчког, да се постигне макар ово четвородневно примирје", објашњава он.
Амерички званичници су, нагон првобитне безрезервне подршке Израелу, последњих недеља почели да мењају тон и све чешће наглашавају да би Израел требало да уради више како би заштитио цивиле у Појасу Газе, али и да допусти допремање веће количине хуманитарне помоћи.
Страдање цивила у Гази довело је до оштрих критика Израела и САД широм тзв. Глобалног југа, али и у многим западним државама, у којима су пропалестински протести све чешћи и масовнији.
Амерички председник Бајден се нашао у проблему и зато што је његова популарност међу гласачима арапског и муслиманског порекла драстично опала, поготово у неком од кључних савезних држава.
Зашто је Катар важан?
Споразум Израела и Хамаса постигнут је уз велику улогу Катара, малене заливске монархије великих амбиција која већ годинама гради репутацију најпоузданијег посредника на Блиском истоку. Како наводи Србољуб Пеовић, у овом случају од кључног значаја је био њихов близак однос са руководством Хамаса.
"Хамас традиционално негује везе са Катаром. Председавајући њиховог политбироа Исмаил Ханије тамо живи од 2012, и они већ годинама уназад финансирају активности власти у Гази. Они то координишу са УН, САД и Израелом, али чињеница је да је у политичким везама са Хамасом", додаје он.
Наш саговорник додаје да је споразум још један показатељ да ниједној релевантној сили у овом тренутку не одговара ескалација сукоба, због чега се иде ка смиривању тензија.
"Мислим да је ту један од кључних фактора то што САД не желе да уђу у још један блискоисточни сукоб, с обзиром како су прошли у неким ранијим, попут оног у Ираку. Са те стране мислим да ниједна од регионалних сила нема интерес да тај сукоб ескалира", наглашава он.
