Шест земаља крши Шенген, Европска комисија ћути

Слобода кретања људи и робе преко граница, основни је постулат Шенгнског споразума, који ипак неколико земаља из  безвизне зоне крши још од 2015.године, тражећи од грађана да ипак пролазе граничне контроле, пише "Дојче веле".

Све то се дешава упркос томе што је највиши суд Европске уније недавно пресудио да за тако нешто те земље немају правну основу.

Али, будући да Европска комисија против њих није покренула никакав поступак, грађани Шенгена који прелазе границе Немачке, Аустрије, Норвешке, Шведске, Данске и Француске годинама су већ принуђени, да са собом носе пасоше као и пре пола века.

Ове земље су граничне контроле увеле од како су мигранти почели да у Европу пристижу 2015.године, а праксу провера управо су продужиле за нових шест месеци.

То је већ друго продужење након што је Европски суд правде у априлу навео да привремено поновно увођење провера не може трајати дуже од шест месеци од најављене претње.

Како "Дојче веле" пише, на овај начин се крше одредбе Шенгенског споразума, иначе обавезујућег закона за 22 државе ЕУ које су га потписале, као и за Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску.

"Превише политички осетљив"

У уобичајеним околностима Европска комисија опомиње земље које крше законе ЕУ. То повлачи и финансијске санкције.

Због наставка граничних контрола, ипак, није покренут ниједан поступак.

"Питање кажњавања је превише политички осетљиво. Разбеснело би државе чланице и њихова министарства унутрашњих послова", рекао је асистент Универзитета "Јустус Либиг" у Гисену Леон Зулиг.

На саслушању са члановима Европског парламента у јануару 2021. године, Комисија је тврдила да би прилагођавање правила могло бити боље решење од покретања поступка за кршење.

Доказ да правила можда нису добра био им је баш то што су чланице Шенгена престале да их се придржавају.

У недавном извештају Комисије о стању Шенгена, наводи се међутим да је "укидање свих дуготрајних контрола унутрашњих граница" међу њеним приоритетима за 2023. годину.

Намера Комисије је изгледа да државе добровољно одустану од граничних контрола изменом Шенгенског закона о границама.

Први покушај такве реформе пропао је ипак 2017.године јер у Савету Европске уније није подржан.

Предложене измене захтевају масовни надзор

Најновији предлог Комисије проширио би опсег "алтернативних мера" које државе чланице могу да уведу уместо граничних контрола.

Државе чланице су, током консултација о реформи, посебно захтевале да се технологије које се тренутно користе само на спољним границама ЕУ убудуће примењују и оквиру шенгенског простора.

Такве технологије би укључивале аутоматски надзор и прикупљање података на пример путем анализе евиденције имена путника и података напредних информација о путницима.

Ово доприноси ономе што Леон Зулиг назива "невидљивост" граничних контрола.

 "Са становишта основних права, ове мере су можда чак и опасније од физичке баријере јер се на крају ослањају на неку врсту масовног надзора под који спадају и грађани ЕУ", упозорава Зулиг додајући да алтернативна решења могу да повећају ризик и од дискриминације.