Свет
"Њузвик": Запад не жели да Украјина победи
Можда има више смисла да Украјина уложи ресурсе које добија од Запада у одбрану и реконструкцију 82 одсто земље који су и даље под њиховом контролом, сматрају аналитичари
Жели ли Запад заиста да Украјинци победе Русе, пита се "Њузвик", и сам одговара - "не". Разлог је, веровали или не, то што САД и ЕУ, "брину" за Русе, додаје лист.
Вашингтон, како "Њузвик" пише", страхује да би стратешки пораз Кремља у Украјини могао да изазове хаос унутар руских граница, можда смену председника Владимира Путина, и опаку регионалну борбу да се попуни вакуум моћи у земљи препуној оружја за масовно уништење. Са кинеским изазовом који се назире, евроазијска анархија би представљала многе нове проблеме за, иначе, веома алтруистичну Белу кућу.
"Украјинци сматрају да и поред све помоћи, упркос томе што администрација толико ради, опрез и даље постоји јер нема жеље да Украјинци одлучно поразе Русе, плашећи се да би то довело до унутрашњег колапса у Русији",указује један од најистакнутијих украјинских лобиста у Вашингтону Данијел Вајдић.
Америчким и другим западним званичницима није страно да критикују офанзиву својих украјинских савезника, иако по писању "Њузвика", многи Украјинци сматрају да САД носе део одговорности за пропаст њихових војних напора.
Међу главним разлозима за то је "касно" снабдевање, односно то што, како каже Вајдић, "велики део помоћи није стигао у онолико брзо колико је могао". Све је то, сматра он, могло да буде допремљено и раније.
"То је имало одлучујући утицај у погледу ситуације на терену... пролећна офанзива би била пролећна, а не јулска офанзива, што је направило велику разлику. Омогућило је Русима да се буквално укопају и утврде њихове одбране", тврди Вајдић.
Кијев је, како "Њузвик" указује, морао да се бори за сваки нови систем наоружања НАТО-а . Први главни борбени тенкови америчке производње стигли су у Украјину у октобру, што је више од 18 месеци откако су руске оклопне колоне прешле украјинске границе. Кијев и даље тражи АТАЦМС, а од америчког борбеног авиона Ф-16 нема ништа до почетка 2024.
Белој кући се, међутим, више допада да Кијев има постепени приступ војној помоћи. Уколико је добије превише прерано, упозоравају званичници, то би могло да доведе до опасне ескалације са руске стране.
Неки се надају да би почетак зиме и релативно статичан фронт могли да олакшају нове мировне преговоре. Путин је више пута рекао да је отворен за разговоре, али само под условом да Украјина прихвати "нове територијалне реалности" окупације Москве око 20 одсто територије Кијева. Зеленски потпуно одбија разговоре и одбацује тврдње да је рат ушао у ћорсокак.
"Немамо право да одустанемо. Шта је алтернатива? Шта, треба да дамо трећину своје државе? Ово ће бити само почетак. Знамо шта је замрзнути конфликт, већ смо сами за себе извукли закључке. Потребно је више радити са партнерима на набавци ПВО, деблокирати небо, дати нашим ловцима могућност за извођење офанзивних акција", уверава Зеленски.
Украјински председник тврди да га западни партнери и не притискају да седне за преговарачки сто.
"Ако је постојао притисак, или ако је то оно о чему неки западни лидери размишљају, оно што треба да ураде није да убеде председника Зеленског, већ морају да убеде украјински народ", рекао је лобиста Вајдић, додајући да непопуларан мировни предлог може значити крај мандата Зеленског, "са изборима, или без избора".
Украјина, међутим, дефинитивно не може да настави свој рат без подршке Запада, а посебно САД. Ричард Хас и Чарлс Купчан из истраживачког центра Савета за спољне односе написали су овог месеца за "Форин аферс" да предстојећа зима и разочаравајуће украјинско лето "изискују свеобухватно преиспитивање тренутне стратегије коју спроводе Украјина и њени партнери".
Они за "Њузвик", међутим, тврде да ни САД ни Украјина још нису достигле ту тачку.
"Опасна је ситуација у којој се налазе. Тако се ратови одвијају бесконачно. Добра стратегија није само оно што је пожељно, већ и оно што је могуће", указује Хас.
Потпуно ослобођење тешко је достижно с обзиром на тренутни војни баланс, сматра Хас. Након две борбене сезоне, он не види на основу чега може да претпостави да би Украјина, након треће, четврте, или пете сезоне успела да оствари своје циљеве.
Хас је уверен да се Бајденова администрација "налази у некој дилеми" и додаје да је увек незгодно када се савезници не слажу око политичких циљева.
"Претпостављам да се иза затворених врата води разговор о томе како да се оконча рат, и о низу изводљивих ратних циљева и о улози дипломатије. Али мислим да нећете видети да тај разговор изађе у јавност све док се не створи осећај да су сами Украјинци спремни да воде тај разговор", додао је он.
Купчан додаје да је неизбежно и да сами Украјинци почну да се баве питањем "шта да радимо сада?", јер, како указује "можда има више смисла да Украјина уложи ресурсе које добија од Запада у одбрану и реконструкцију 82 одсто Украјине који су и даље под контролом Кијева".
"Верује се да је Кијев претрпео више од 100.000 жртава, а Украјинци су погођени колективним неуспехом Запада да позове Путина на одговорност 2014. или да испуни безбедносна уверавања која су Украјини дата у Будимпештанском меморандуму из 1997, према којем је Кијев предао своје нуклеарно оружје из совјетске ере", пише "Њузвик".
Купчан наглашава да би Украјина и Запад требало, попут Путина, да размотре "игру на дуге стазе"- будући да руски председник, како он тврди, има стратегију која се своди на - "да видимо како ће ствари стајати за годину дана", односно ако победи Трамп.
