Свет
РТ Балкан анализа: Ко је натерао Израел на продужење примирја?
Борбе у Појасу Газе утихнуле су крајем прошле недеље, када је на снагу ступио споразум о привременом прекиду ватре, који је у међувремену продужен на још два дана
Израел и Хамас су пристали да продуже прекид ватре на још два дана, након првобитна четири колико је договорено средином прошле недеље и који су истицали у понедељак, чиме је омогућена достава додатне хуманитарне помоћи у Појас Газе.
Израелци су раније најавили да су за сваких 10 ослобођених израелских заробљеника спремни да продуже прекид борби за по један дан.
Припадници милитантне палестинске групе су током напада 7. октобра киднаповали око 240 Израелаца, од којих је њих 51 пуштено у замену за 150 палестинских затвореника и четвородневну обуставу ватре у Појасу Газе.
Хамас и други милитанти још увек држе око 175 талаца, што је довољно да потенцијално продужи прекид ватре на две и по недеље - али међу њима се налази и известан број војника, за чије ће ослобођење Хамас вероватно поставити много веће захтеве, пренео је АП.
Израелски званичници, укључујући и премијера Бењамина Нетанијахуа, најавили су да ће се борбе наставити чим договорени период буде истекао, а портпарол владе Ејлон Леви рекао је да ће то бити учињено "пуном снагом".
Ипак, чињеница да су две стране успеле да продуже првобитни споразум, као и то да се прекид ватре до сада у највећој мери поштовао, указује да на обе стране постоји заинтересованост за смањењем тензија – па макар оно било и привремено.
Међународни притисак на Израел све јачи
Сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић за РТ Балкан каже да је продужење споразума највероватније последица спољних притисака.
"Узрок примирја тешко можемо знати, међутим вероватно је ту у питању међународни притисак. Нетанијахуов режим није спреман да прихвати овакав мир сам по себи, пошто јавно мњење у Израелу примирје сматра капитулацијом", наглашава он.
У Вашингтону су, након што су у први мах Израелу понудили безрезервну подршку, последњих недеља заузели опрезнији приступ. Док Американци и даље инсистирају да Израел има право да се брани, они наглашавају да се мора водити рачуна и о цивилима у Појасу Газе.
Гласине о америчком притиску "подгрејао" је и састанак директора ЦИА Вилијама Бернса са шефом Мосада и премијером Катара у тој заливској монархији, на који је амерички званичник, према наводима "Вашингтон поста", дошао са захтевом да се споразум о таоцима прошири, а примирје продужи.
Поједини посматрачи верују да се разлог за примирје може пронаћи и у релативном неуспеху израелске војске да испуни своје задатке у Појасу Газе.
Либански новинар Хасан Илаик је, на пример, у колумни за "Крејдл" написао да је главни разлог због којег је Израел пристао на кратко примирје то што је његова копнена офанзива доживела застој – поред других фактора као што је притисак САД да се ослободе амерички заробљеници.
"Једноставно речено, израелска војска би требало да преиспита своје планове и развије нове стратегије за напредовање на терену", сматра он.
Палестинци поново на ветрометини
Када је реч о Хамасу, Србољуб Пеовић наглашава да њих на примирје превасходно подстиче ниво разарања у Појасу Газе.
"Један од фактора притиска је и количина разарања у Гази, што Хамас подстиче на примирје, пошто они рачунају да ће се макар део становништва вратити у своје домове. Оно што је још битније за палестинску страну је присуство међународних хуманитарних организација, и то пре свега на северу, где становништво није добило помоћ више од месеци и по дана", каже он.
Када је реч о регионалним играчима, Пеовић наглашава посредничку улогу Катара, за који каже да, поред Ирана, једини има утицај на руководство Хамаса.
"Иран је од почетка сукоба био безвољан да ескалира рат и пружи неку већу подршку (Хамасу). То се видело и на примеру Хезболаха, када је (њихов лидер) Насралах најавио велики говор који се завршио без неких већих промена. Са те стране, оно што је нажалост традиција на Блиском истоку је да палестинска страна не ужива неку конкретну подршку", закључује он.
