Свет
"Меркава 4": Зашто су израелске "кочије" толико ефикасне?
Изузетно висок ниво заштите и недостатак адекватних система код Хамаса допринели су добром учинку ових тенкова у текућем сукобу
Од првог дана поновног покретања сукоба између Палестине и Израела, односно операције "Потоп Ал Акса" и касније копнене офанзива Појаса Газе, повеле су се бројне спекулације о квалитету појединих израелских система наоружања и платформи. Посебна пажња посвећена је и најбројнијем тенку у оперативној употреби израелске војске – "меркави мк4".
"Меркава мк4" (познат и као "меркава 4") је основни борбени тенк треће генерације и четврти члан из истоимене породице ("меркава" на хебрејском значи "кочије"), чији је развој покренут 1999. године унапређивањем појединих карактеристика на његовом претходнику "меркави 3".
Прототип је представљен јавности 2002, а почетак испоруке израелској војсци уследио је 2004. године када је и формиран први батаљон опремљен новим тенковима.
За време скоро двадесетогодишње службе забележено је уништавање свега неколико примерака и то углавном за време Рата у Либану 2006. године, након чега је на основу искустава, направљена модернизована верзија "меркава 4 мејл рах" (позната као "меркава 4м" и по надимку "Windbreaker").
Главна предност у односу на основну варијанту била је уградња система активне заштите "трофеј", такође израелске производње. Данас постоји и верзија "меркава 4 барак", међутим реч је о тенку четврте генерације који је уведен у оперативну употребу средином септембра 2023. године и даље није коришћен у борбеним дејствима, због чега он неће бити предмет ове анализе.
Техничко-тактичке карактеристике
По својим димензијама "меркава 4" је нешто већа од свог претходника, па тако има дужину од 7,6 м, односно 9 м са топом у предњем положају, ширину од 3,72м, висину од 2,66 м и тежину од чак 65 тона. Као и код осталих возила из истоимене породице, мотор је са системом трансмисије позициониран у предњем делу трупа, што је резултирало ослобађању простора довољном за транспорт осам оперативаца са опремом или три рањеника на носилима у задњем делу са посебним отвором.
Ипак "меркава 4" је добила нову елипсасту куполу са електронским погоном, само једним кровним отвором за командира и малим одљеком за превоз опреме у задњем делу. Побољшан је и погон уградњом новог дизел мотора јачине 1.500 кс, што тенку даје могућност развијања максималне брзине од 60 км/х и оперативни домет од 500 км, уз истовремено висок степен покретљивости и проходности по суровом терену.
Примарно наоружање четврте "меркаве" је модернизовани глаткоцевни топ у калибру 120 мм, са термичком облогом (изолацијом), дизајниран да издржи већи притисак, интензивну експлоатацију, климатске услове и побољша почетну брзину пројектила. Из топа се може испаљивати противоклопна муниција са поткалибарним пројектилом, кумулативна и муниција за дејство по живој сили и утврђеним положајима.
Топ је оспособљен и за лансирање противоклопних вођених ракета (ПОВР) "ЛАХАТ", а унутар тенка може бити смештено укупно 48 граната, од којих се десет налази у електронски ротирајућем оквиру и спремни су за употребу у сваком тренутку. Сви пројектили налазе се у посебно заштићеним одељцима, ради заштите посаде уколико дође до њихове детонације. Поред топа у арсенал расположивог наоружања спадају два спрегнута митраљеза у калибру 12,7 мм и 7,62 мм; један кровни митраљез такође у калибру 7,62 мм; а оно што ватрену моћ овог тенка чини посебном је и минобацач у калибру 60 мм, смештен унутар возила.
Осим широког спектра убојитих средстава, "меркава 4" опремљена је савременим системом управљања ватром (СУВ), који се састоји од балистичког рачунара, засебних панорамских осматрачко-нишанских справа стабилизованих на две осе за командира и нишанџију са другом генерацијом термовизије и опцијом праћења циља, ласерског даљиномера и уређаја за осматрање у ноћним условима.
Због напредног СУВ, постоји велика вероватноћа (првог) поготка, чак и за хеликоптере и то употребом стандардне муниције.
Четворочлана посада коју чине командир, возач, нишанџија и послужилац топа се током обављања задатака могу ослонити на систем за управљање на бојном пољу (Вattlefield Мanagement System, BMS). Овај систем омогућава брзу комуникацију, повезивање и координацију између команданта и подређених јединица, као и планирање мисија, навигацију и ажурирање ситуационе свести.
БМС константно извештава о положају пријатељских јединица и возила попут тенкова, аритљеријских средстава, противоклопних тимова и хеликоптера, али и непријатељских циљева.
Ефикасност у текућем сукобу
Од првог дана сукоба палестинске формације објавиле су низ видео снимака на којима се може видети "уништавање" и онеспособљавање, односно дејство ручним ракетним бацачима по израелским тенковима. Међутим, готово сви снимци се окончавају или "секу" пре него што је могуће видети коначне последице удара по њима, због чега се оставља огроман простор за сумњу у извештаје о броју уништених тенкова.
Стога је након скоро два месеца обнављања оружаног сукоба, потврђено свега 10 губитака "меркаве 4(м)" и то девет током седмог октобра, тј. операције "Потоп Ал Акса", док је један уништен нападом из малогабаритног дрона десетог октобра. Од тих девет, већина је заробљено, део је оштећен, пар оклопњака је потпуно уништено, а за висок ниво ефикасности и отпорности постоји неколико разлога.
Први је свакако оклоп, тј. пасивна заштита израелских тенкова, будући да је основни искошени оклоп израђен од вишеслојне композитне мешавине, тачније легуре керамике, челика и никла. Предња горња и доња плоча су додатно ојачане због мотора иза њих, а све "меркаве 4" опремљене су и додатним модуларним оклопом који се може скидати и постављати у складу са специфичним потребама задатка, односно у завнисности од претњи које се очекују на датом подручју борбених дејстава.
Додатно је ојачан и под возила како би се умањила потенцијална штета од мина и импровизованих експлозивних направа, док су на куполу додате мреже за "хватање" и детонацију пројектила са тандем-кумулативном бојевом главом и кавез за заштиту од напада одозго.
Други разлог је сегмент активне заштите, а такав систем присутан је искључиво код модернизованих варијанти "меркаве 4" и у питању је поменути "трофеј". Ради се о "hard-kill" систему, који се састоји од: радара са сензорима за откривање надолазеће претње који покривају опсег од 360 степени; и диспенсера са пуњењима налик сачми намењеним за уништавање пројектила усмерених ка возилу, када се приближе на растојање између 10 и 30 метара.
Иако се у почетку постављало питање о распрострањености и ефикасности "трофеја" услед недостатка визуелних доказа, на каснијим снимцима могло се видети како овај систем неутралише различите врсте претњи.
На крају, поред чињенице да се ради о заиста импресивном тенку, важно је напоменути да је један од разлога његове ефикасности и недостатак адекватних противоклопних система у редовима Хамаса.
Наиме, већина бораца ове формације опремљена је ручним ракетним бацачима "ал јасин", израђеним по узору на совјетске РПГ-2 и РПГ-7. Упркос тандем-кумулативној бојевој глави са два пуњења у калибру 64 мм и 105 мм, ово наоружање није способно за пробијање предњег оклопа "меркаве 4(м)", нити савладавање "трофеја".
Недостатак одговарајуће опреме, борци на терену настоје да превазиђу импровизацијом и досетљивошћу па се тако у упутствима за уништавање израелских тенкова између осталог наводи да ручним бацачима треба дејствовати са дистанце мање од 50 м, како "трофеј" не би стигао да на време уочи надолазећу претњу.
Други савет тиче се постављања једне гранате у простор између куполе и трупа, тачније код диспенсера сачме како би се "трофеј" онеспособио. На тај начин су палестински борци успели да онеспособе неколико "меркава", а за сада делује да би најбоља опција по Хамас била набавка већег броја противоклопних ракетних система попут "корнета", који су у прошлости имали више успеха приликом сусрета са израелским тенковима.
