Свет
Шта се променило: Због чега је Русија поново добродошла у ОЕБС-у?
Након што је Русија искључена са прошлогодишњег самита ОЕБС-а у Пољској, Сергеј Лавров се ове године ипак дошао у Скопље
Русија се, након једногодишње "паузе", поново нашла на самиту Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), а руска делегација је након много перипетија коначно стигла у Скопље.
Министру спољних послова Сергеју Лаврову је прошле године било забрањено да дође на самит који се одржавао у Пољској. Ситуација је данас ипак другачија, пошто је овогодишњи организатор Северна Македонија одлучила да не ускрати гостопримство руском министру - и поред притисака из Украјине, Пољске и балтичких земаља, чији су министри одлучили да бојкотују самит у Скопљу.
Повратак Русије на самит ОЕБС-а привукао је доста пажње у јавности, а дипломата и некадашњи амбасадор при Уједињеним нацијама Бранко Бранковић за РТ Балкан каже да је Запад, након неуспеха украјинске контраофанзиве и ескалације насиља на Блиском истоку, схватио да је време да се започне дијалог са Русијом.
"Запад је у Украјини доживео озбиљан крах, а отварање још једног фронта на Блиском истоку је додатно оптерећење. Истовремено, њима над главом стоји и могућност да Кина отвори фронт на Тајвану. Дакле, ствари у Украјини се полако али сигурно заокружују", наглашава он.
Још један фактор који је утицао на одлуку да се руским министру дозволи да присуствује самиту у Скопљу је чињеница да се за избор следећег председавајућег те организације потребан консензус, ког нема без пристанка Москве.
Русија је одбила да подржи кандидатуру Естоније, након што су последња два самита организовале државе чланице НАТО-а, због чега је договорено да домаћин следеће године буде војно неутрална Малта.
Ипак, чини се да ће Украјина и овог пута бити у центру пажње, као што је био случај и на ранијим састанцима на којима су се нашли представници Русије и западних земаља.
"Важно је да ОЕБС размотри решења за Украјину. Она су далеко од коначних, али идеје су ту, предлози су ту, остаје само да се преговорима ствари реше онако како буде могло. Поред тога, на дневном реду ће сигурно бити и ситуација на Блиском истоку, пошто и она угрожава безбедност земаља ОЕБС-а", наглашава Бранковић и додаје да се ствари крећу у позитивном правцу.
Шта је ОЕБС?
Конференција за безбедност и сарадњу (КЕБС) одржана је почетком седамдесетих, а кулминирала је завршим састанком у Хелсинкију 1975. године, ком су присуствовали представници свих тадашњих европских земаља (осим Албаније и Андоре), као и Америке и Канаде.
Главни циљ конференције било је смањивање тензија између две суперсиле – САД и Совјетског Савеза – као и блокова које су оне преводиле.
Након распада СССР почетком деведесетих година започео је процес институционализације КЕБС-а, који је 1995. коначно прерастао у Организацију европске безбедност и сарадњу, чији је главни циљ превенција и решавање сукоба.
Та организација данас има 57 чланица у Европи, Северној Америци, Кавказу и Централној Азији.
ОЕБС се, ипак, у првом годинама свог постојања нашао потпуно скрајнут када је реч о решавању криза у Европи – у то време пре свега у контексту ратова на простору бивше СФРЈ – где су главну улогу (самоиницијативно) преузели Американци и НАТО.
Један од разлога за то је и чињеница да се у ОЕБС-у одлуке доносе консензусом, што значи да је, као и у Савету безбедности Уједињених нација, неопходан макар прећутни пристанак Русије.
"Сарадња у оквиру ОЕБС-а се развијала до распада Совјетског Савеза, када су САД почеле да 'шамарају' оне који нису хтели да се повинују новом светском поретку, а међу њима је била и СРЈ. Чак је и заменик државног секретара САД Строб Талбот признао да напад на Југославију није био због хуманитарних разлога, већ зато што СРЈ није желела да се прикључи новом светском претку", каже за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић.
ОЕБС је учествовао и у преговорима о решавању кризе у Украјини који су кулминирали потписивањем споразума из Минска 2015. године, као и у надзору прекида ватре у Донбасу. Та мисија је, ипак, окончана након почетка руске војне операције у Украјини почетком прошле године.
Како наглашава Владислав Јовановић, ОЕБС већ дуго не испуњава своју основу поставку, а то је очување колективне безбедности свих чланица, пре свега зато што је НАТО наставио да се шири на исток, ка границама Русије, уместо да се повуче након краја Хладног рата.
"ОБЕС је политички болесник, а самит у Скопљу је једна од последњих шанси да се он рехабилитује. Видећемо да ли ће ОЕБС сада мало оживети, или ће наставити да буде један посрнули механизам, који ће и даље радити у интересу САД", додаје он.
