Пројектовање силе или провоцирање Кине: Одбрамбена дилема Аустралије

Бродоградилиште у Озборну, 20 километара северно од Аделејда постало је симболично срце цветајуће војне индустрије Аустралије, у тренутку када земља покушава да добије место за "великим столом" глобалних послова.

То је јасно ставио до знања министар одбране Ричард Марлис који је рекао да је такмичење Кине и Сједињених Држава на Индо-Пацифику подстакло највеће "билдовање" војски у целом свету у последњих 70 година а Аустралија, рекао је он, сада има "релевантнију" улогу него икада пре.

Аустралија, пише "Фајненшл тајмс" гази по танкој линији. Док јача војне везе са Европом и Америком, Канбера исто тако покушава да ублажи тензије са Пекингом, али истовремено неће да одустане од сукоба са Кином око трговине и безбедности.

Војна операција у Украјини и тензије око Тајвана подстакли су нову, лабуристичку владу предвођену Ентонијем Албанезеом да остане при тврдом ставу претходника, када је реч о националној безбедности, иако је његов састанак са кинеским лидером Сијем Ђинпингом раније ове седмице на Балију доживљен као корак ка ублажавању тензија.

Главни "проблем" је АУКУС споразум који је Аустралија потписала са САД и Великом Британијом 2021. године чии је циљ испорука нуклеарних подморница и напредник пројектила.

То значи да је 60ак година након што се Аустралија први пут позабавила питањем нуклеарних подморница, чије су технолошке детаље САД поделиле само са Уједињеним Краљевством, улога Канбере на Индо-Пацифику добила значајан ветар у леђа.

Аустралијска морнарица очекује да ће у наредној деценији половина светких нуклеарних подморница "оперисати" у овом региону. Аустралија је одустала од мање моћних француских подморница у корист софистициранијих америчких и британских пловила што је изазвало дипломатски сукоб и са Паризом и са Кинезима који су АУКУС договор назвали "екстремно неодговорним" и оптужили потписнике за подривање регионалне безбедности.

Споразум је потписан у јеку све већих тензија између САД и Кине али и Кине и Аустралије. Сукоб оо пореза на аустралијску робу покренуо је трговински "рат" који се потом прелио на војне инциденте у Јужном кинеском мору у близини аустралијске обале.

"Једини начин да очувамо мир је да се припремимо за рат и будемо снажни", рекао је министар одбране Питер Датон у време потписивања АУКУС-а.

Његови коментари сумирала су идеологију која је покренула милитаризацију земље без преседана, са пројектима вредним милијарде долара како би земља добила своје жељене хеликоптере, дронове, летелице и хиперсоничне пројектиле.

Војна потрошња је ове године порасла на 2,1 одсто бруто домаћег производа у поређењу са 1,6 одсто осам година раније.

Изазов за Канберу је како одредити приоритете у потрошњи на одбрану - посебно имајући у виду очекивану високу цену за подморнице — чак 171 милијарду аустралијских долара - и ускладити своје програме не само са САД већ и другим савезницима у региону, попут Јапана ои Индије.

Неименовани извори у влади кажу да су званичници били изненађени тршковима АУКУС-а. Одлука како ће Аустралија изградити и одржавати нуклеарне подморнице дефинисаће аустралијску одбрамбену полицију наредних деценија, сматрју стручњаци.

Сем Рогевен, директор међународног безбедносног програма Лови института сматра да постоји могућност да те подморнице никада не буду саграђене, с обзиром на мањак искуства и вештина Аустралијанаца, кратак рок и буџетска ограничења.

А ту је и реална забринутост да ли ће девет ратних бродова и осам нуклеарних подморница бити довољно у поређењу са војном индустријом Кине.

Након потписивања АУКУС-а, односи Аустралије и САД су постали снажнији, али САД због бирократских ограничења неће делити одређене информације са својим савезницима што посебно фрустрира Аустралију, Британију, Нови Зеланд и Канаду који са САД чине обавештајну мрежу "Пет очију".

"Аустралија никада пре није кренула тако драматично у офанзиву у набавци оружја, куповином оружја које је изричито дизајнирано да обузда кинеску морнарицу дуж њене обале и да погоди циљеве дубоко унутар кинеске територије“, рекао је Рогевен. "Ово није само питање војне стратегије, већ и како Аустралија себе дефинише као међународног актера и као нацију. Аустралијанци би требало да се запитају: да ли смо то заиста оно што смо ми?"

Министар Марлис каже да је погрешна претпоставка да Аустралија мора да бира између САД и Кине, јер земља више није "благословена бенигним стратешким окружењем".

"Побољшање наше националне безбедности није провокација“, каже он. "То је разборитост."