Свет
Закључци Европског савета: ЕУ позвала на убрзано прикључење Западног Балкана
Европски савет бавио се и Украјином, Русијом, али и односима Приштине и Београда
Eвропски савет потврдио је пуну и недвосмислену посвећеност чланству Западног Балкана у ЕУ и позвао на убрзање процеса придруживања овог региона, наводи се у закључцима Европског савета о Украјини, проширењу и реформама.
Како се истиче, Европски савет охрабрује Западни Балкан да убрза темпо реформи које су повезане са ЕУ и да унапреди регионалну економску интеграцију кроз заједничко регионално тржиште, засновано на правилима и стандардима ЕУ.
Подсећајући на декларацију из Гранаде, Европски савет је нагласио да је проширење геостратешко улагање у мир, безбедност, стабилност и просперитет.
"То је покретач за побољшање економских и социјалних услова европских грађана, смањење диспаритета међу земљама, и он мора да негује вредности на којима је Унија заснована", наводи се у закључцима.
Напомиње се да и ЕУ и будуће државе чланице треба да буду спремне за приступање.
"Рад на оба колосека треба да напредује паралелно", наводи се у закључцима.
Истакнуто је да земље које теже да постану чланице ЕУ треба да појачају своје напоре ка спровођењу реформи, посебно у области владавине права, и у складу на заслугама заснованом природном процесу приступања, и уз помоћ ЕУ.
ЕУ треба да, паралелно с тим, спроведе неопходне унутрашње основе и реформе и реши кључна питања која се односе на њене приоритете и политике, као и њену способност деловања.
Наводи се да је Европски савет, надовезујући се на пакет проширења Европске комисије од 8. новембра, донео одлуку о отварању приступних преговора са Украјином и Молдавијом и позвао Савет да усвоји одговарајуће преговарачке оквире. Одлучено је и да се Грузији додели статус земље кандидата, а да ће се са Босном и Херцеговином отворити приступни преговори када та земља оствари неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство у ЕУ.
Када је реч о Северној Македонији, напомиње се да је ЕУ спремна да заврши почетну фазу приступних преговора са том земљом, чим она испуни обавезу да заврши са спровођењем уставних промена и позива Скопље да убрза тај процес.
Поновљена је осуда рата у Украјини, који, како се наводи, представља очигледно кршење Повеље УН.
Савет је потврдио непоколебљиву подршку Уније независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница и "њено инхерентно право на самоодбрану". Потврђено је и да је ЕУ непоколебљива у подршци Украјине "колико год да је потребно".
"Европска унија и њене државе чланице наставиће да се баве хитним војним и одбрамбеним потребама Украјине", додаје се у закључцима.
Европски савет истакао је и да постоји хитна потреба да се убрза испорука пројектила и муниције, посебно у оквиру иницијативе за слање милион метака артиљеријске муниције, и да се Украјини обезбеди више система противваздушне одбране.
"Војна подршка и безбедносне обавезе биће обезбеђене уз пуно поштовање безбедносне и одбрамбене политике одређених држава чланица и узимајући у обзир безбедносне и одбрамбене интересе свих држава чланица", додаје се у закључцима.
"Русија и њено руководство морају бити у потпуности одговорни за вођење агресорског рата против Украјине и за друге најтеже злочине по међународном праву, као и за огромну штету проузроковану њеним ратом", наводи се у закључцима које су донели украјински покровитељи и додаје да Европски савет подстиче напоре да се успостави трибунал за кривично гоњење, како се тврди, "злочина агресије против Украјине“.
Европски савет поново је позвао Русију и Белорусију да хитно осигурају безбедан повратак у Украјину "све противправно депортоване и пребачене украјинске деце и других цивила".
Наводи и да је ЕУ одлучна да додатно ослаби способност Русије да води рат даљим јачањем санкција, и кроз њихову пуну и ефикасну примену и спречавање њиховог заобилажења, посебно за робу високог ризика, у блиској сарадњи са партнерима и савезницима.
Европска унија не одустаје ни од цензуре па се тако наводи да ће "наставити интензиван рад са партнерима на сузбијању лажних руских наратива и дезинформација о рату".
Европски савет навео је да подржава закључке Савета за опште послове ЕУ о проширењу, који су донети 12. децембра, али није поменуо Србију, која је део тих закључака. У том документу, тражи се од Европске комисије и високог представника ЕУ да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије како би се, како се наводи, "одразиле обавезе Србије" које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса.
Београд и Приштина позивају се да у потпуности поштују и спроводе све обавезе, без даљег одлагања и предуслова, што укључује оснивање Заједнице српских општина.
