Европа тражи умеренији приступ Кини

Француски председник Емануел Макрон позвао је у петак на поправљање односа са Пекингом и на одупирање покушајима да се свет поново подели на блокове.

То је уследило након сличних апела немачког канцелара Олафа Шолца, који је раније овог месеца посетио Кину, и покушаја холандског премијера Марка Рутеа да координише напоре са другим кључним државама за производњу чипова у одупирању притиску Америке, преноси "Блумберг".

Ова промена представља дипломатску победу за Сија. Протекли период карактерисало је погоршање односа Пекинга са САД. У октобру је председник Џо Бајден ограничио продају полупроводника и опреме за производњу чипова Кини. Циљ ове мере је настојање САД да заустави економски развој Кине. Председник Бајден је затражио од својих кључних савезника да се повинују његовој одлуци, што је изазвало страх од нове поделе у глобалној економији.

Нове пукотине у трансатлантским односима

Француски председник Емануел Макрон супротставио се идеји о поделама у свету на састанку економских лидера Азијско-пацифичке економске сарадње у Бангкоку: "Сада многи желе да виде да постоје два поретка у свету", рекао је Макрон. "То је огромна грешка, и за САД и за Кину. Потребан нам је јединствени глобални поредак."

Коментари на изјаву француског лидера показују да Европа тражи умеренији приступ према Кини. Док су у неким европским престоницама учестали позиви да се пооштри став према Пекингу поводом питања "људских права и демократије", америчка контрола над извозом чипова, која би се ускоро могла проширити и на друге стратешке технологије, померила је фокус расправа са забринутости због Кине на односе ЕУ са САД.

"Сада, пошто је постало очигледно да Немачка иде ка рецесији и да се Европа суочава са зимом без јефтине руске нафте и гаса, има веома мало жеље за конфронтацију са Пекингом", рекао је Ноа Баркин, уредник кинеске "Родијум групе."

"Поред све запаљиве реторике о `супротстављању Сију`,  о`стварању заједничког европског фронта` и `ублажавању ризика од економске сарадње са Кином`, акције против Пекинга током протеклог месеца могу се сматрати безуспешним", оцењује он. "Уколико се с тим настави, то би могло означити нову пукотину у трансатлантским односима. Већ видимо неке од тих пукотина у реакцији Европе на недавни покушај заустављања извоза америчке технологије у Кину."

Како наводи "Блумберг", кинески председник је покушао да искористи ове поделе на свом шестодневном путовању, током којег је присуствовао самиту Групе 20 на Балију и самиту организације Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) на Тајланду и имао састанке са укупно двадесетак светских лидера. На састанку са Марком Рутеом на Балију, председник Си Ђинпинг је позвао холандског лидера да избегне економско "раздвајање", будући да САД врше притисак на неке компаније које су значајне у производњи чипова.

"Морамо се супротставити политизацији економских и трговинских питања и одржати стабилност глобалног индустријског ланца и ланаца снабдевања", рекао је Си Рутеу у уторак. Кинески лидер је, такође, позвао на повећање сарадње у високотехнолошкој производњи са Јужном Корејом на састанку са председником Јон Сук Јулом.

У петак је холандска министарка спољне трговине Лисје Шрајнемахер изјавила да САД не би требало да очекују да ће Холандија у потпуности усвојити амерички приступ извозним ограничењима према Кини.

"Холандија неће у свему следити америчке мере", рекла је Шрајнемахерова у интервјуу холандском листу објављеном у петак. "Ми доносимо сопствене процене, али то радимо у консултацији са партнерским земљама, као што су Јапан и САД."

Два слона у џунгли

Самит Бајдена и Сија показао је да највеће светске економије разумеју своју одговорност за превазилажење подела, али да ипак остаје опасност од даљег раздвајања, рекла је извршна директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева.

„Ми живимо у свету који се креће од једног шока ка другом, као што су пандемија, рат, инфлација, пораст трошкова живота", рекла је она за телевизију "Блумберг" у суботу. „А ако томе додамо опасност од фрагментације светске економије, то би било доливање бензина на ватру. Нико од тога нема користи.”

Покушаји САД да ограниче трговину са Кином наишли су на критике и у Азији, где су државе попут Сингапура упозориле да не желе да економски изолују Пекинг. Многе владе у региону, такође, сматрају да је путовање председнице Представничког дома САД Ненси Пелоси на Тајван било непотребно провокативно.

Изгледало је да је Бајден ублажио своју антикинеску реторику након састанка са Сијем, рекавши новинарима да не види "било какав непосредан покушај" Кине да нападне Тајван. Он је јасно ставио до знања да се америчка политика према Тајвану "уопште није променила", додајући да је председник Кине током састанка био "директан."

Иако су најважнији европски лидери све отпорнији на растући притисак Вашингтона, они су далеко од постизања консензуса о томе како да се носе са "све агресивнијом Кином." Европска унија је Кину означила као "системског ривала", али политика широм континента у односу на Кину остаје веома подељена.

Неке земље, тврди "Блумберг", гледају на економски утицај Пекинга на европски континент с посебном зебњом. Финска премијерка Сана Марин упозорила је у четвртак на растућу технолошку зависност Европе од Кине, истичући "ризик од превеликог ослањања на ауторитарни режим."

Све у свему, изгледа да Европа све чешће размишља о "средњем путу" у односима са Пекингом. У метафори током свог говора на самиту АПЕК-а, Макрон је упоредио САД и Кину са "два слона" у џунгли: "Ако постану веома нервозни и започну рат, то ће бити велики проблем за остатак џунгле", рекао је Макрон. "Слоновима је потребна сарадња са другим животињама."