Након што је сукоб Израела и Хамаса запалио Појас Газе, југ Либана и делове Ирака и Сирије, последњих дана још један део Блиског истока је постао поприште новог сукоба – Црвено море, у ком су јеменски Хути започели кампању напада на бродове повезане са Израелом.
Све је почело 19. новембра, када су Хути отели брод "Галакси лидер", који се налази у делимичном власништву једног израелског бизнисмена. У наредним недељама они су наставили са нападима на трговачке бродове за које тврде да су повезани са Израелом, али и на америчке ратне бродове у околини стратешки кључног теснаца Баб ел Мандеб.
САД су на нападе Хута одговориле формирањем међународне коалиције, коју поред Вашингтона чини неколико кључних европских земаља, Канада, Сејшели и Бахреин.
Две водеће арапске државе у региону, Саудијска Арабија и Египат, нису узеле учешће у тој операцији, али су обориле неколико ракета које су испалили Хути и које су прелетале преко њихове територије.
"Земље које настоје да сачувају основни принцип слободе пловидбе се морају удружити како би се ухватиле у коштац са изазовом који представља овај недржавни актер", навео је шеф Пентагона Лојд Остин у саопштењу, описујући нападе као питање које "захтева колективну акцију".
Америчка морнарица је објавила да је до сада оборила најмање 38 дронова и неколико ракета које су испалили Хути, али је одрживост тих акција доведена у питање због високе цене ракета које се користе за обарање јефтиних јеменских дронова.
Ипак, Хути су на америчке одговорили општом мобилизацијом, док је су из Ирана саопштили да ће се новоформирана коалиција суочити са "изузетним проблемима".
Дакле, сви индикатори указују на то да је у овом тренутку ескалација реалнија од смиривања ситуације, као и да би Хути могли да постану активнији играч у актуелној кризи на Блиском истоку.
Ко су јеменски Хути?
Политички и војни покрет Ансар Алах (арапски за Божје присталице), познатији као Хути, основан је почетком деведесетих година на северу Јемена, а окупљао је чланове шиитског правца познатог као Зајидизам.
Под руководством Хусеина Бедредина ел Хутија, покрет је почетком двехиљадитих постао главна опозиција режиму дугогодишњег председника Али Абдулаха Салеха. Јеменска војска 2004. године убија Хусеина ел Хутија, а руководство покретом преузима његов млађи брат Абдул Малик – који ће у наредних шест година водити шест кратких ратова против владе у Сани.
Ситуација се драстично мења када је почетком 2011. године избило Арапско пролеће, а Салехов режим пада након серије уличних протеста.
Након вишегодишње нестабилности, почетком септембра 2014. у Јемену избија нови грађански рат, а Хути крајем истог месеца заузимају престоницу Сану. У наредних неколико месеци они су успоставили контролу над скоро целом територијом некадашњег Северног Јемена, али је њихова ка југу и истоку осујећена интервенцијом коалиције арапских земаља предодређених Саудијском Арабијом и подржаном од стране САД.
Идеолошка позиција Хута је и више него јасна: Реч је о покрету који је инспирисан Исламском револуцијом у Ирану и учењима њеног предводника, ајатолаха Хомеинија, али и либанским шиитским покретом Хезболах, због чека се често класификује као део иранске "Осовине отпора".
Да су Хути изузетно транспарентни када је реч о својим циљевима указује и њихов слоган, који се налази и на њиховој званичној застави: "Бог је велики. Смрт Америци. Смрт Израелу. Проклети били Јевреји. Победа за ислам."
Шта Хути желе?
Јеменска група од Израела захтева да омогући испоруку хуманитарне помоћи становништву у Гази, а позвали су и на окончање војних акција израелске војске у тој палестинској енклави.
Према писању "Ал Џазире", још један од циљева те групе је и стицање међународног легитимитета и признања као званичне владе у Јемену.
"Они то неће добити у догледној будућности, али у најмању руку желе да натерају међународну заједницу да са њима сарађује као дефакто владајућим ауторитетом у земљи", рекао је професор на Универзитету Отава Томас Џуно за ту катарску мрежу.
Он додаје да, у контексту сукоба у Гази, Хути желе да покажу да су кључни део иранске "Осовине отпора", као и да очекује да ће се њихове акције у Црвеном мору наставити.
Какве су последице њихових напада?
Кроз теснац Баб ел Мандеб, који спаја Црвено море и Индијски океан и који се налази непосредно пред територије коју контролишу Хути, сваке године пролази око 12 одсто светске нафте која се превози танкерима, као и осам одсто течног природног гаса.
Дански компанија "Маерск" и немачки "Хапаг-Лојд", који покривају око 25 одсто светског тржишта контејнерских превозника, већ су привремено обуставили коришћење црвеноморксе руте, док су се друге компаније које се баве бродским транспортом преоријентисале на безбеднију али значајно дужу руту која заобилази афрички континент.
Израел, који је и главна мета напада Хута, већ осећа економске последице, пошто је трговина преко њихове црвеноморксе лука Елијат скоро потпуно обустављена.
Последице осећа и Египат, који зарађује значајну своту новца од такси за коришћење Суцеком канала, а уколико се криза буде одужила, и европске земље би могле да осете њене негативне ефекте.