Ко је обојио Деда Мраза у црвено?

Иако се чини да иза модног стила добро познатог измишљеног дебељушкастог брадатог декице не стоји много промишљања, Деда Мраза су кроз историју облачили многи - од европских и америчких песника и илустратора 18. и 19. века, преко Кока-коле до лично Стаљина.

Омиљени старац са Северног пола који за време празника добру децу награђује поклонима је тако током година носио зелене, плаве и жуте капуте и капице, а прича о томе како је коначно постао црвен заправо нема много везе са предањем, традицијом и "магијом празника" - већ је плод рада најранијих америчких маркетиншких стручњака.

"Децо, лагали су вас. Деда Мраз је измишљени лик. Црвену боју његовог одела изабрала је Кока-кола у рекламне сврхе", рекао је сицилијански бискуп Антонио Стаљано ђацима основне школе 2021. године објашњавајући им како је по узору на Светог Николу настао "симбол конзумеризма", узнемиривши део јавности и новинаре "Њујорк тајмса" због "уништавања празничне чаролије". 

Како је, дакле, од Светог Николе настао лик који, како је тада навела прес служба бискупије "парадигма конзумеризма и жеље да се поседује и купује изнова и изнова".

Американизација Светог Николе

За концепт Деда Мраза каквог данас знамо најзаслужнија су предхришћанска веровања германских и словенских народа која су покрштавањем испреплетана са фигуром светитеља којег славе сви хришћани, а посебно Срби. 

Свети Никола рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, око 270. године, у време римског цара Валеријана. Помажући деци и људима у невољи, желео је да остане анониман, те је новац сиромашнима стављао у одевне предмете. Отуда је произашла легенда о Светом (Николасу) Клаусу, то јест Деда Мразу, који би уочи Божића остављао поклоне деци у чарапи на огњишту.

Американизација Деда Мраза почела је када су Холанђани насељавали Нови свет и са собом донели причу о Синтерклаусу, а име Санта Клаус америчка штампа први пут је употребила 1773. године.

Испрва је неретко био приказиван као мршави вилењак у зеленом, а стомак, ирваси и повремено црвени капут додати су му у 19. веку.

Међу првим визуелним приказима буцмастог брадатог деке био је цртеж америчког карикатуристе Томаса Наста који је 1863. године објавио слику Деда Мраза у часопису "Харперс викли", при чему је наставио да га црта наредних 30 година, сваки пут му мењајући боју одеће, од зелене (симбол пролећа и нове године) до жуте. 

Божићна прича на "Кока-колин" начин

Један од најчувенијих америчких илустратора и сликара Норман Роквел, који се прославио сликама идеализованог свакодневног живота у Америци средином 20. века, са деветнаест година је, као уметнички директор часописа "Бојс лајф", за насловну страну децембарског издања насликао "Деда Мраза у снегу са извиђачима" као дебелог старца у црвеном оделу.

Иако се црвени Деда Мраз ту и тамо појављивао у штампи, прославио се тек када је почео да промовише газирано пиће, односно када га је шведско-амерички цртач Хадон Сундблум приказао на божићним рекламама компаније "Кока-кола" 1931. године.

Како је сама компанија саопштила, они нису "измислили црвеног Деда Мраза", већ су наручили илустратору слике које су "зацементирале слику Деда Мраза као топлог, срећног лика са људским цртама лица, руменим образима, белом брадом и светлуцавим очима". 

Такође су додали да је Сандблум као инспирацију користио поезију Клемента Кларка Мура из 1822. године под називом "Посета Светог Николе", или "Била је ноћ пре Божића". 

Прича о топлом деки у црвеном, магичној празничној чаролији и срећној породици која га дочекује уз омиљено пиће тако нам је "продата" на исти начин као и идеја да веренички прстен мора да има дијамант као симбол вечне љубави, или да су цигарете за жене знак слободе и еманципације.

Стаљин против црвеног Деда Мраза

Са друге стране, у државама бивше Југославије Деда Мраз је уско повезан са руско-совјетским ликом Дедом Морозом. Када су ширењем комунистичке идеје о штетности религије Божић Бата и Свети Никола након Другог светског рата постали непожељни, заменила их је комунистичко-социјалистичка фигура Деда Мраза који више није као у већини западних земаља долазио за Божић, већ за Нову годину.

У Русији је Деда Мраз иницијално био застрашујућа фигура која плаши децу и коју није одобравала Руска православна црква. Након револуције 1917. године прослава Божића је укинута, а 1935. је одлучено да ће се зимски празници, поклони и јелке ипак вратити деци, али у нешто другачијем формату.

Деда Мраз, сада као позитивна фигура, поново је почео да се појављује 1937. године, када је први пут дошао у Дом Савеза, а како се не би поистовећивао са западним Санта Клаусом боја одеће није смела да му буде црвена, а верује се да је лично Стаљин наредио да сви Деда Мразови у Русији морају да носе искључиво плаве капуте са белим крзном.