Магазин
Свети Никола Чудотворац: Светац који је вратио вид Стефану Дечанском
Један од ретких светаца којег славе сви хришћани посебно је омиљен међу Србима, који му се моле у више од 600 богомоља под јурисдикцијом СПЦ, али је и врло поштован у Русији
Свети Никола Чудотворац, светитељ којег славе сви хришћани а посебно Срби, још као дете је показивао необичне душевне дарове – предање бележи да је већ на крштењу могао да стоји без ичије помоћи. Добио је име Николај, што у преводу значи победа народа.
Рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, око 270. године, у време римског цара Валеријана. Био је једини син знаменитих и богатих Теофана и Ноне. Под утицајем стрица епископа Патаре, Никола се посветио свештеничком животу, замонашио се у манастиру Нови Сион. Убрзо се прочуо по неуморном раду, милосрђу и великој вери у Исуса Христа. После смрти родитеља разделио је сву имовину сиромасима.
Поучавао је народ вери и закону Божјем, обилазио болесне, откупљивао је заробљенике, који су тада били продавани као робови, и пуштао их на слободу. Помажући људима у невољи, желео је да остане анониман, те је новац стављао у одевне предмете људи, па би се они изненадили када би га пронашли. Отуда је произашла легенда о Светом (Николасу) Клаусу, то јест Деда Мразу, који би уочи Божића остављао у чарапи на огњишту поклоне деци.
Свети Никола се сматра заштитником путника, морепловаца, рибара, деце. Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона с његовим ликом, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где се на тај дан није пловило. Такође, он је заштитник многих градова и лука, махом у Грчкој и Италији. И Српско паробродско друштво је славило Светог Николу.
Свети Никола је умро 19. децембра (по Григоријанском календару) 343. године и сахрањен у Саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова, а посећивали су га многи доводећи болесне будући да је из његових моштију стално избијало свето миро.
Међу њима су били и Стари Словени с реке Дон, чиме се објашњава зашто је Свети Никола толико поштован код Срба.
Када су Турци у 11. веку освојили Ликију, Свети Никола се обратио у сну свештенику из Барија (Италија) и саопштио му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду", те му рекао да му мошти пренесе у Бари, на сигурно тле. Мошти Чудотворца су тако пренете у Цркву Светог Јована Претече.
Након три године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Стефан Дечански, српски краљ (као што је наведено у његовом живопису који је забележио Григорије Цамблак), повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.
Чудотворац се од 11. столећа врло поштује и у Русији, одакле су слати скупоцени поклони Храму Св. Николе у Барију, а слично су радили и српски владари. Тако је краљ Милутин 1319. цркви у којој су почивале мошти некадашњег епископа Мире послао драгоцену икону.
Светом Николи посвећено је више од 600 богомоља под јурисдикцијом Српске православне цркве, Никољдан је најзаступљенија слава у Срба, а такође је и храмовна и манастирска слава СПЦ.
Иако не постоји статистика о томе колико Срба заиста слави Светог Николу, у народу се каже да половина слави, а друга половина иде на славу.
У народу је обичај да се на овај празник сади пшеница како би израсла до Божића, али и дарују деца, а у складу са Чудотворчевим опредељењем да помаже сиромашнима, требало би се наћи онима којима је помоћ неопходна.
