Неочекивана невоља у Црвеном мору: Да ли ће Хути потопити светску економију? (ГРАФИКА)

Криза у Црвеном мору која је избила након што су јеменски Хути започели са нападима на бродове повезане са Израелом већ је изазвала економске последице широм света, а стручњаци упозоравају да би оне могле да буду још драстичније ако се сукоб не оконча - и то на местима где се оне можда не би очекивале.

Како би избегле потенцијалне нападе, транспортне компаније су преусмериле трговину у вредности од преко 200 милијарди долара са блискоисточне на алтернативне руте, најчешће на ону која обилази читав афрички континент.

У покушају да спречи нападе Хута, Вашингтон је заједно са још неколико савезника крајем децембра започео мисију "Просперити гардијан" - али они до сада у томе нису успели, а мисија се од самог почетка суочила са проблемима.

Промене у путањама које користе трговачки бродови лако су уочљиве и на мапи коју је на Иксу поделио колумниста "Блумберга" Хавијер Блас, уз коментар: "Више од две недеље након покретања (мисије) 'Просперити гардијан' предвођеног од стране САД, Хути и даље владају у Црвеном мору".

То је довело до неколико значајних проблема за светску трговину: Цене транспорта су значајно повећане, путовања трају дуже, а постоји забринутост и да пролећни и летњи производи неће стићи до својих дестинација на време.

Наш избор

Да ли ће Црвено постати Мртво море: Шта заправо желе јеменски Хути?

"Притисци у ланцу снабдевања који су изазвали 'пролазни' део инфлације 2022. могу да се врате ако се проблеми у Црвеном мору и Индијском океану наставе", рекао је извршни директор "Линдзи групе" Лери Линдзи за Си-Ен-Би-Си.

Како преноси "Блумберг", цене транспорта робе од Азије до северне Европе повећане су за 173 одсто у односу на период пре почетка диверзија, док је превоз до медитеранских земаља поскупео и више од тога. Поскупљења од између 50 и 60 одсто забележена су и у трговини између Азије и Северне Америке.

Уколико се криза у Црвеном мору настави - што у овом тренутку делује извесно - свет би могао да се суочи са новим хаосом и озбиљнијим поремећајима ланаца снабдевања, налик на оне из периода пандемије корона вируса.

Ракета од два милиона на дрон од 2.000 долара: Американцима се не исплати да спречавају нападе Хута

Инфлација би најпре могла да се осети на ценама потрошачке робе.

"Ово је велика ствар, јер је пад цена робе углавном ублажио инфлациони притисак", рекао је шеф инвестиција у "Бликли Фајненшел Груп" Петер Буквар за Си-Ен-Би-Си.

Нови талас инфлације донео би нове главобоље за руководиоце централних банака широм света, након две изазовне године константних повећања каматних стопа.

Црвено море - епицентар светске трговине

Значај Црвеног мора за светску трговину не може се потценити - од када је 1869. године у данашњем Египту отворен Суецки канал, већина трговине између Азије и Европе обавља се управо том рутом.

Отварање Суецког канала довело је до праве револуције у светској трговини, чије се последице виде и данас - та рута скраћује путовање између Азије и Европе за десетак дана.

Кроз Баб ел Мандеб, теснац који Црвено море спаја са Индијским океаном и који се налази недалеко од територије коју контролишу Хути, пролази око 12 одсто светске трговине и око 30 одсто контејнерског саобраћаја.

Црвено море је значајно и за транспорт енергената, пошто кроз њега пролази око 12 одсто нафте и око осам одсто течног природног гаса (ЛНГ) који се превози танкерима.

Својеврсну најаву какве би ефекте потенцијална криза у Црвеном мору могла да има видели смо пре нешто мање од три године, када је у марту 2021. теретни брод "Евер Гивен" шест дана био заглављен у Суецком каналу, што је довело до правог хаоса - процењује је да је сваки сат блокаде довео до кашњења испорука робе у вредности од око 400 милиона долара.

Ипак, требало би нагласити да постоји једна значајна разлика у односу на блокаду "Евер Гивена": Тај инцидент догодио се у тренутку када је, непосредно након првог таласа пандемије, светска потражња била осетно повећана, што данас није случај.

Криза у Црвеном мору покренула је дебате о ризицима глобализације, као и о претераној зависности компанија које се баве трговином од редовних испорука, које су како би максимизирале профите одустале од прављења залиха.