Довиђења, долари! Свака трећа чланица УН иде ка дедоларизацији

Епидемија санкција натерала је многе државе да почну да размишљају о својој зависности од долара: Шта ће се десити са њиховим рачунима и уштеђеним средствима ако се супротставе политици Запада и крену својим путем, напуштајући валутно ропство?

Појединачне иницијативе усмерене против америчке валуте постојале су и раније, али су се прошле године, услед великих промена, такви позиви могли чути гласније.

Данас, свака трећа земља Уједињених нација жели да напусти долар и окрене се већем коришћењу националних валута, показују резултати анализе које су спровеле "РИА Новости". 

Истраживање је укључивало изјаве представника 193 државе Уједињених нација, које су преносили руски и други међународни медији. Од њих, чак 68 земаља једнозначно је иступило за дедоларизацију, истичући да се већ данас ради на томе, док "они најхрабрији отворено позивају на борбу са доларом директно са политичких трибина", пишу "РИА Новости".

А ти најхрабрији су, пре свега, "дугогодишњи чланови јаких регионалних асоцијација попут АСЕАН-а или БРИКС-а", или државе Латинске Америке и афричког континента. 

"Џеј Пи Морган": Смањује се удео долара у светској трговини нафтом

Тако, на пример, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва редовно предлаже да треба створити алтернативну валуту која би била пандан долару, а која би се користила приликом плаћања у оквиру БРИКС-а. Слично мишљење дели и јужноафрички министар финансија Енок Годонгвана, који се залаже за појачано кредитирање у националним валутама.

Поједине земље, пак, своје изјаве поткрепљују и конкретним акцијама. Гана, на пример, ради на томе да нафту почне да плаћа златом, а не доларима, док је Лаос усвојио наредбу која претпоставља одређене "потешкоће" за све трансакције у америчкој валути. 

Ипак, највећи број држава преферира да не иступа у јавност са оштрим изјавама када је реч о долару, иако се активно пријављују за улазак у различите економске савезе који спроводе дедоларизацију, закључују "РИА Новости".

Међу њима су и Алжир, Етиопија, Бахреин и друге земље, које су показале интересовање за БРИКС.

Друге од њих на дедоларизацији раде тихо, преласком на трговину у националним валутама са својим партнерима.

Пример је Бангладеш, који је у потпуности прешао на трговину у рупију са Индијом, а за ову валуту одлучила се још и Шри Ланка.

Друге популарне валуте су и руска рубља, дирхам Уједињених Арапских Емирата, и "апсолутни краљ алтернативе америчкој валути" - кинески јуан.

Када је реч о дирхаму, главни погон за веће ширење ове валуте је чињеница да су сами УАЕ прешли на трговину нафтом у својој валути. У случају руске рубље, она је посебно популарна у државама које имају блиску сарадњу са Русијом, укључујући и Евроазијску економску унију, а кинеска валута је прошле 2023. године регистровала велики успех, о чему су саопштили и из међународног платног система СВИФТ.

Упркос свему овоме, не може се порећи да је долар још увек лидер када је реч о валутама, које се користе за поравнање. Како показују подаци СВИФТ-а, на крају новембра америчка валута чинила је више од 47 одсто свих обрачуна кроз овај систем, док је, на пример, удео кинеског јуана у истом периоду износио 4,61 одсто. 

Да ли ће то тако и остати - остаје да се види.