Дан када је Немачка стала: Како су протести и штрајкови паралисали највећу економију ЕУ
Милиони Немаца били су спремни да након божићних и новогодишњих празника живот врати у нормалу. Ипак, до тога на крају није дошло зато што су највећу економију Еврозоне захватили незапамћени протести и штрајкови, који су зауставили путни и железнички саобраћај, и за само неколико дана паралисали целу земљу.
Све је почело са протестом пољопривредника који су тракторима блокирали главне улице многих већих градова у Немачкој, укључујући и престоницу Берлин.
Повод за њихово незадовољство су фискалне мере које је влада наврат-нанос донела крајем прошле године, како би у последњем тренутку покушала да запуши рупу у буџету насталу након пресуде Уставног суда која је онемогућила нерезонско трошење преосталих ванредних средстава из времена пандемије.
Влада је била приморана да смањи трошкове како зна и уме, а "жртву" су пронашли у пољопривредницима. Наиме, трочлана коалиција одлучила је да укине субвенције на дизел, као и да опорезује куповину трактора на исти начин на који се опорезују аутомобили.
Бес пољопривредника
Те мере су, очекивано, наишле на изузетно негативне реакције пољопривредника, који захтевају укидање свих наметнутих мера и који су крајем прошле године започели са протестима широм земље.
Пошто решења и даље нема, незадовољни фармери су најавили да ће 15. јануара одржати највећи протест до сада. А, уколико ни он не буде дао резултате, пољопривредници су спремни за "блокаду какву Немачка никада није видела".
"Захтевамо потпуно повлачење ових повећања пореза без 'ако и али'", рекао је председник немачког удружења фармера Јоахим Руквид за "Билд". У међувремену, немачки министри се нису прославили у покушајима да смире страсти.
Уместо да започне дијалог са пољопривредницима, вицеканцелар министар економије из редова Зелених Роберт Хабек – ком демонстранти пре неколико дана нису дозволи да се искрца са брода – оптужио их је да имају "фантазије пуча", као и да су присталице "екстремне деснице опасност по демократију".
И министар пољопривреде Џем Оздемир, који такође долази из редова Зелених, критиковао је незадовољне фармере, тврдећи да је реч о "радикалној мањини" која наноси штету немачкој пољопривреди.
Влада је у међувремену најавила да ће укинути део мера, док ће друге бити уведене током дужег временског периода, али демонстранти су остали непоколебани и остају при свом првобитном захтеву – све или ништа.
Они у томе имају и подршку велике већине Немаца, показују истраживања јавног мњења. Једно од њих, које је објавио немачки лист "Шпигл", показује да чак 81 одсто испитаника подржава пољопривреднике, док се њиховим захтевима противи свега 18 одсто грађана.
Слика је слична и када се истраживање подели по партијској припадности – већина присталица свих странака, укључујући и Зелене, подржава фармере.
Штрајк железничара
Уље на ватру проблема са којима се суочава влада у Берлину долили су железнички радници, који су након вишемесечних преговора данас коначно ступили у тродневни штрајк.
Они од немачког железничког превозника "Дојче бана" траже смањење радног времена са 38 на 35 сати недељно за сменске раднике, као и повећање плата за 555 евра месечно и једнократни инфлацијски компензациони бонус од 3.000 евра. Према писању немачких медија, чак 80 одсто железничких линија ће бити привремено обустављено, а штрајк ће погодити милионе људи широм земље.
Министар транспорта Волкер Висинг је обе стране позвао на преговоре, али се сукобу "Дојче бана" и синдиката немачких машиновођа ГДЛ крај не назире. Председник тог синдиката Клаус Веселски је за "Билд" рекао да је на железницама да "предају бољу понуду", као и да неће бити речи о скраћивању прекида рада.
И протрести пољопривредника и штрајк машиновођа указују на то да немачка влада након бомбастичне пресуде Уставног суда нема дугорочну стратегију, већ да се нагомилани проблеми решавају "ад хок". Недостатак фондова у једном сектору компензује се кресањем буџета у другом, али таква стратегија није одржива на дужи рок – поготово у тренутку када се привреда те земље налази на ивици рецесије.
Проблеми у Немачкој се последњих година очигледно не решавају, напротив, њих је из недеље у недељу све више. Ипак, грађани ће већ почетком јуна имати прилику да покажу шта мисле о партијама владајуће коалиције на изборима за Европски парламент.