"Непоколебљиви бранилац" показатељ страха од Русије: Повећан број трупа и "мобилисање" цивила

Током протеклих недељу дана појавила се вест да је Пољска почела са распоређивањем трупа у близини границе са Белорусијом и Украјином, а убрзо се испоставило да је реч о финалним припремама за НАТО вежбу - "Непоколебљиви бранилац 24" ("Steadfast defender 24").

У питању је једна од највећих вежбовних активности НАТО снага од краја Хладног рата, која ће се поред Пољске, одржати у Немачкој и Балтичким земљама са циљем увежбавања брзог размештања трупа на "опасним правцима, ради спречавања напада са истока". 

Поједини западни медији објавили су и да је сценарио вежби симулација трећег светског рата, који ће почети нападом непријатеља под називом "Окасус" на једну од држава чланица Алијансе. Поред снага НАТО, учешће ће узети и војска Шведске, која и даље није пуноправни члан.

Изненадно повећање снага

Према првобитном плану "Непоколебљиви бранилац 24" требало је да траје од фебруара до краја марта и да укључи више око 41.000 војника, више од 50 бродова и велики број борбених авиона и хеликоптера.

Међутим, 18. јануара амерички генерал и главнокомандујући НАТО снага за Европу, Крис Каволи саопштио је да ће на вежбама, ипак, учествовати 90.000 војника, уз више од 50 војних бродова - од носача авиона до разарача, 80 борбених авиона, хеликоптера и беспилотних летелица, као и око 1.100 борбених возила, од чега 133 тенка и 533 борбена возила пешадије. Вежбама великих размера биће обележено и 75 година постојања Алијансе.

Према речима америчког генерала, вежбе ће почети следеће недеље и трајати до краја маја, а ратне игре ће садржати "симулирани сценарио новог сукоба са блиским противником". Иако главнокомандујући НАТО снага у Европи није отворено рекао ко је тај "блиски противник", из највишег документа Алијансе, "Стратешки концепт 2022" јасно је да се ради управо о Русији.

Како се наводи у овом документу:

"Руска Федерација је најзначајнија директна претња по безбедност држава чланица и мир и стабилност на Евроатлантском простору".

Стога нема сумње да су највеће НАТО вежбе од краја хладног рата, тј. вежбе "Рефорџер" из 1988. године у којој је учествовало 125.000 људи, усмерене против Русије.

То се наравно може закључити из локација на којима се одржавају, будући да се Пољска и Балтичке земље посматрају као "прве на удару" у потенцијалном сукобу са Москвом, док Немачка служи као чвориште за допремање опреме и појачања из држава са периферије НАТО.

Да ли се НАТО плаши Русије?

Дословно преко ноћи вежбе "Непоколебљиви бранилац 24" су се више него удвостручиле по броју ангажованих војника, иако није познато како ће државе чланице у кратком року распоредити додатне трупе. Неочекивани пораст обима вежби усмерених против Москве, сам по себи говори да се Алијанса заиста плаши Русије, поготово имајући у виду све горе стање на фронту по украјинску војску, што је приметио и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

Да је страх стварно присутан говоре не само бројке већ и неки други показатељи, попут изјаве председавајућег Војног комитета НАТО, Роба Бауера да и цивили морају да се припреме за евентуални свеобухватни рат са Русијом.

"Поред оружаних снага и велики број цивила мора бити мобилисан, а владе (држава чланица) имају задатак да успоставе системе за управљање тим процесом", саопштио је Бауер, преноси "Телеграф".

Осим цивила, за "свеобухватни рат са Русијом", мораће да се припреме и приватни произвођачи наоружања и војне опреме, који према оценама високих званичника НАТО-а "заостају у припремама на унутрашњем плану". Разлог због ког може доћи до ангажовања приватних компанија за потребе војноиднустријског комплекса НАТО земаља је исцрпљеност залиха из резерви и "застарелих" средстава, испоручених Украјини.

НАТО земље су до те мере исцрпиле ратне резерве да ће бити потребне године да се оне попуне тренутном стопом производње, а управо се стратешка резерва показала као кључ за превагу у дугорочном сукобу попут Специјалне војне операције.

Тако док Русија након готово две године борби располаже огромном количином технике и муниције, ЕУ није у стању да испоручи довољну количину артиљеријских граната, Немци и даље не шаљу "таурусе", док украјински пилоти још чекају на испоруку Ф-16 из Данске и Холандије. Русија је поред укључивања средстава из резерви, знатно интензивирала стопу производње нових и система модификованих на основу искустава са бојног поља, што је још један од узрока страха у редовима Алијансе.

Делимичан разлог забринутости је и мањак усаглашености о питању слања помоћи Кијеву, будући да су и амерички и европски пакет под знаком питања. Ово је озбиљан показатељ да у случају сукоба са Русијом, Алијанса можда и не би била толико јединствена као што се мислило.

На крају, официри НАТО снага свесни су да руска војска сада располаже нечим што њиховим трупама одавно фали. У питању је искуство из оружаног сукоба, у ком главни противник нису талибани, Исламска држава и друге милитантне и терористичке формације, већ конвенционална војска са подршком читавог блока земаља, ког чине и неке од најразвијенијих на свету.