Свет
Британија на три фронта: Поставити темеље за мобилизацију, потребно двоструко више војника
Идеја главнокомандујући британске армије генерала сер Патрика Сандерса је да у року од три године Британија располаже армијом од 120.000 војника
После првог британско-америчког удара из ваздуха на положаје Хута у Јемену, јавност у Великој Британији убеђена је да је тиме отворен трећи фронт после сукоба у Украјини и Израелу.
Ипак, главнокомандујући британске армије генерал сер Патрик Сандерс сматра да земља тренутно није у стању да води рат против јаког противника попут Русије и позвао је да се поставе темељи за "националну мобилизацију" јер је број војника у наглом паду последњих година.
Генерал Сандерс позвао је на стварање "војске грађана", истичући да, попут држава Источне Европе, Британија мора да "постави темеље за националну мобилизацију" како би у року од три године била у стању да располаже армијом од 120.000 војника.
То је готово двоструко више од садашњих 74.000
У међувремену, Лондон и Кијев потписали су још један споразум о војној сарадњи вредан две и по милијарде фунти.
Британски премијер Риши Сунак објаснио је да "споразум подразумева нову противваздушну опрему, више противтенковског наоружања, више ракета дугог домета, хиљаде и хиљаде шаржера муниције и противтенковских ракета, као и обуку за хиљаде украјинских војника".
"Издвојили смо двеста милиона фунти за израду хиљада нових дронова, што је највећи пакет дронова, коју је иједна нација дала Украјини", рекао је недавно у Кијеву премијер Сунак.
Британска краљевска морнарица је током јануара у два наврата гађала војне базе Хута у Јемену.
Морнарица је издвојила 405 милиона фунти за нови ласерски систем противваздушне и противдронске одбране по називом "Змајева ватра".
Британски министар одбране Грант Шапс рекао је да је наручено тринаест нових ратних бродова и разарача.
"Модернизујемо морнарицу кроз огроман програм рекапитализације", каже министар Шапс.
Лорд Данат из генералштаба поручио је да је Британија у протеклој години на одбрану потрошила педесет милијарди фунти.
Лондон поред војних, разматра и финансијске ударе на кризна жаришта у светлу нове Суецке кризе.
"Искористићемо најефикаснија средства да бисмо пресекли финансијске ресурсе Хута, који се користе за нападе на бродове. Тесно на томе сарађујемо са Сједињеним Државама и планирамо да најавимо нове санкције у наредним данима", најављује британски премијер Риши Сунак.
На октобарски напад Хамаса, Лондон је узвратио појачаним војним присуством у источном Медитерану.
Доласком бившег премијера Дејвида Камерона на чело дипломатије, појачан је притисак на Тел Авив како би дозволио већи опсег помоћи за Газу.
"Волео бих када би Израел дозволио бродовима да пристану у луку Ашкелон и допреме хуманитарну помоћ. Дневно пристиже сто педесет камиона. Потребно је да их буде пет стотина", тврди шеф британске дипломатије Дејвид Камерон.
Лондон своје активности на Блиском Истоку објашњава борбом за слободну међународну пловидбу, али и жељом да спречи даљу ескалацију сукоба.
Но, заменик директора Краљевског института оружаних снага Малком Чалмерс подсећа да је до ескалације сукоба у целом региону дошло чим су се догодили напад на Израел и контранапад на Газу.
"Било је напада на америчке базе у Ираку и Сирији. Уследиле су одмазде. Све чешће се отвара ватра дуж израелско-либанске границе. Напади Хутија на бродове трају већ неко време. Дакле, до ескалације је већ дошло. Питање је колико далеко ће она одмаћи", оценио је заменик директора престижног војног института.
