Свет

Мрачне слутње: Зашто европски војни лидери помињу нове ратове?

Стручњаци страхују да би, без америчке помоћи Кијеву, "Русија постепено могла да преокрене ситуацију", пише "Гардијан"
Мрачне слутње: Зашто европски војни лидери помињу нове ратове?Getty © Sascha Schuermann/Getty Images

Европски министри одбране и оружане снаге европских држава забринути су јер политичари и војни лидери верују да би "НАТО скептик" Доналд Трамп могао да буде изабран за председника Сједињених Америчких Држава, и да Русија "неће бити истерана или поражена у Украјини", пише "Гардијан".

Тако од европских званичника ових дана често можемо чути поруку да би Европа могла да се нађе у сукобу са Русијом.

У исто време, тензије на Блиском истоку настављају да расту. Израел свакодневно напада Појас Газе, непријатељства са иранским Хезболахом у Либану се повећавају, а Америка и Велика Британија бомбардују положаје јеменских Хута како би зауставили нападе на бродове у Црвеном мору.

Председник Војног комитета НАТО-а Роб Бауер изјавио је да "постоји реална опасност од тога да Русија нападне и неку чланицу Алијансе".

"Због тога је важно да не победе у овом рату и да ми зауставимо ту амбицију. Морамо се припремити за самоодбрану. Уколико сте спремни за рат, шансе да сачувате мир су много веће него уколико то не урадите. Не кажем да ће се то десити сутра, али се морамо боље припремити за рат са Русијом", рекао је Бауер у интервјуу за РТЦГ.

Сличне поруке стижу и из Велике Британије, па је тако министар одбран ове државе Грант Шапс недавно поручио да се свет налази у "предратној фази", и да је у наредних пет година могуће да у кључним областима избију сукоби са великим силама у успону. 

"Ера дивиденде мира је завршена. За пет година могли бисмо да то видимо на више места, која укључују Русију, Кину, Иран и Северну Кореју", казао је британски министар.

Прошле недеље, немачки министар одбране Борис Писторијус рекао је да је руски напад на војну алијансу НАТО "могућ" за "пет до осам година", и да се "Европа суочава са ситуацијом војне претње која није постојала 30 година".

Сличне изјаве у претходних месец дана давали су и норвешки и шведски званичници.

"Гардијан" наводи да сукоб у Украјини исцрпљује залихе муниције западних држава, али и да је све изгледније да амерички Конгрес неће гласати за нови пакет војне помоћи Украјини од 61 милијарди долара.

Подсетимо, неколико републиканаца у Представничком дому и Сенату недавно се изјаснило против даљег пружања финансијске помоћи Украјини. Председавајући Представничког дома Мајк Џонсон је изјавио да условљава пружање даље помоћи Украјини пооштравањем контроле над јужном границом САД, што је подржао и лидер мањине у Сенату Мич Меконел.

Украјина је до сада од Запада добила запањујуће количине новца и наоружања, међу којима су немачки тенкови "леопард 2", британски "челинџер 2" и америчка борбена возила "бредли". Међутим, наоружање западних земаља које је достављено Кијеву није успело да пробије руске линије одбране, истиче "Гардијан".

Ако би додатна војна помоћ из Америке била заустављена, Европа би морала да се бори како би надокнадила тај јаз. "Гардијан" напомиње да стручњаци страхују да би, без помоћи САД, "Русија могла постепено да преокрене ситуацију".

image