Свет

Немачки историчар: Одлука Међународног суда правде у случају геноцид је тежак пораз за Израел

Иако суд није позвао на примирје, нити има моћ да наметне своју одлуку, пресуда ће имати далекосежне последице, сматра историчар Тарик Сирил Амар
Немачки историчар: Одлука Међународног суда правде у случају геноцид је тежак пораз за Израел© Tanjug/AP Photo/Abed Khaled, File

Међународни суд правде УН донео је одлуку у тужби коју је Јужна Африка поднела против Израела која ће имати далекосежне последице не само по јеврејску државу, оцењује историчар из Немачке Тарик Сирил Амар.

Добро припремљени документ Јужне Африке био је аргументован и детаљан, са циљем да МСП (који се бави случајевима између земаља а не појединаца) процени да Израел нападима на Појас Газе заиста чини геноцид.

Како такви случајеви трају годинама, Јужна Африка је затражила од судија да, у прелиминарној фази, процене да ли постоји висока могућност од геноцида и да онда: а) наставе са случајем и б) нареде Израелу да се суздржи од геноцидних акција и заштити права Палестинаца.

Суд је испунио оба захтева са великом већином од 15:2. Против Тел Авива су гласали и председавајући суда - Американац, и судија из Немачке, земље која од Другог светског рата покајнички форсира произраелски став, чак и на своју штету. Суд је, подсећа Амар, игнорисао псеудо аргумент Израела да се "брани".

Ово је, наводи историчар, јасна победа Јужне Аfрике и Палестинаца и тежак пораз Израела. Суд нема могућности да наметне своје пресуде, то ради Савет безбедности УН где САД штите Израел у свему што раде, макар то био и геноцид. Постоји, међутим, разлог зашто су представници Израела реаговали тако агресивно и арогантно на пресуду (која чак не позиа на прекид ватре) урушивши већ укаљан имиџ Тел Авива - боје се.

Јер, иако САД штите Израел, свет је много већи од њих, пише Амар. Западне земље и политичари који су безусловно подржавали Израел - оружјем, везама, репресијом критичара - са разлогом осећају нелагоду. УН конвенција о геноциду и Римски статут не осуђују само чињење генодица већ и оне који га не спрече или саучествују у њему.

Пошто је МСП сада у најмању руку потврдио да је геноцид довољно вероватан да оправда случај и да захтева хитну акцију, Џозеф Бајден, Ентони Блинкен, Урсула фон дер Лајен, Олаф Шолц, Риши Сунак, Кир Стармер, Емануел Макрон, Аналена Бербок би требало да почну да се брину: МСП се не бави појединцима, али Међународни кривични суд то ради. Упркос томе што је одуговлачио колико је могао, сада ће вероватно бити приморан да отвори истрагу.

Такође, слични случајеви би могли да се појаве и пред државним судовима. Иако ће проћи године, ситуација није добра за западне политичаре који нису ни сањали да ће се ствари овако измаћи њиховој контроли. Цена сврставања уз Израел је скочила и Тел Авиву ће сада бити тешко да нађе пријатеље, оцењује историчар.

Са друге стране, силе попут Кине и Русије које су се увек опирале лицемерју "поретка заснованог на правилима" и нису саучеснице израелских злочина, сада добијају геополитичку предност. Другим речима, пресуда МСП-а је потврдила њихов положај и стратегије и истовремено ослабила Израел и њихове помагаче у међународној арени.

На крају, али не и најмање важно, домени политике и наратива се преплићу са доменом рата: неизбежно је да ће они који се боре против Израела осетити охрабрење.

За снаге као што су Палестински отпор, покрет Ансар Алах (Хути) који де факто влада Јеменом, Хезболах и Иран, ова пресуда МСП се поклапа са војним неуспехом Израела у Гази: јер док су његове трупе масакрирале цивиле (и опсесивно бележиле доказе о својим злочинима који их сада прогањају), они су далеко од тога да "искорене Хамас" (наводни ратни циљ) или да ослободе таоце силом. Са погоршавањем међународне изолација Израела, његови противници ће имати све мање разлога да одустану.

Ово је, укратко, био велики корак назад за Израел. Његов политички модел, који комбинује апартхејд, милитаризам и став ако-си-моћан-све-ти-је-дозвољено, више не функционише и Израел ће бити у све већој невољи.

image