Свет
Шта тужба за геноцид против Израела значи за остатак света
Тужба коју је поднела Јужна Африка сматра се тестом за међународну правду
Ретко који случај пред Међународним судом правде (МСП) је изазвао толико пажње и политичких тензија као тужба Јужне Африке у којој се наводи да Израел чини геноцид над Палестинцима у рату у Гази.
На коначну пресуду у вези са оптужбама Јужне Африке – које је Израел жестоко негирао као "дубоко искривљене" – вероватно ће се чекати годинама. Али, у наредним данима очекује се да ће 17 судија суда донети своју прву одлуку у овом случају: да ли ће одобрити захтев Јужне Африке за низ хитних мера које би требало да обуздају израелски напад на Газу.
Међутим, чак и пре него што судије донесу своју одлуку, чињеница да је "западна демократија" оптужена на суду за највећи међународни злочин изазвала је таласање широм света. За Израел и његове савезнике, случај је неоснован, али за Палестинце и њихове присталице, посебно на Глобалном југу, представља тест кредибилитета међународног система за који се дуго сматрало да је против њих, пише "Фајненшел тајмс".
"Мало који сукоб у свету има такав глобални одјек као овај... Људи широм света имају став о томе", рекла је Далија Шејндлин, политичка аналитичарка из Тел Авива, па је закључила: "Тако да могу да верујем да ће свака судска одлука запалити обе стране на овај или онај начин."
У Израелу, који је још увек потресен нападом Хамаса 7. октобра у ком је убијено 1.200 људи и који је изазвао рат, случај Јужне Африке наишао је на неразумевање и гнев, нарочито зато што је Конвенција о геноциду из 1948. под којом је подигнута тужба била замишљена као одговор на Холокауст.
"Терористичка организација извршила је најгори злочин над јеврејским народом од Холокауста, а сада неко долази да је брани у име Холокауста? Каква дрскост", рекао је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху.
За Палестинце, међутим, случај нуди нешто сасвим друго: наду у јачи међународни притисак на Израел да оконча свој разорни напад на Газу, у којем је до сада убијено више од 25.000 људи и расељено 1,9 милиона од 2,3 милиона становника енклаве. Они то такође виде као шансу да позову Израел на одговорност за његово угњетавање у протеклих 75 година.
Приликом одлучивања да ли да примени хитне мере, суд мора да утврди да ли се акције Израела могу обухватити Конвенцијом о геноциду, и да ли су потребне хитне мере за заштиту права Палестинаца у Гази.
Ако одлучи да рат у Гази потпада под оквире Конвенције, суд може да наметне неке или све мере које тражи Јужна Африка, а које се крећу од тренутне обуставе израелских војних операција у Гази до заустављања подстицања на геноцид.
Најнепосреднији утицај било које ванредне мере, ако би Израел пристао да их се придржава, био би на рат у Гази. Правни аналитичари сумњају да би суд наредио Израелу да обустави операције, један од разлога је и тај што не може да нареди Хамасу – који није предмет овог случаја и који још увек држи око 130 талаца – да учини исто. Али друге опције, као што је већа хуманитарна помоћ или приступ независним истражитељима, сматрају се вероватнијим.
Аналитичари кажу да чак и ако Израел одлучи да игнорише било које наредбе које је издао суд, сама чињеница да су издате и даље може утицати на то како се друге земље носе са тим, на пример, тако што ће их учинити мање вољним да продају оружје Израелу, или спремнијим да уведу санкције. Неки сматрају да би коначни налаз против Израела могао утицати на поступке на другим судовима, као што је Међународни кривични суд, који се бави појединачним, а не државним поступцима.
