Свет
Зима незадовољства европских пољопривредника: Зашто су француски фармери блокирали Париз?
Покушаји европских влада да спроведу европску зелену агенду преко грбаче пољопривредника наишле су на оштре реакције широм континента, а последња земља која се нашла на удару њиховог незадовољства је Француска
Протести пољопривредника шире се Европом као шумски пожар, а талас њиховог незадовољства запљуснуо је и највећег произвођача прехрамбених производа у Европи – Француску.
Фармери у тој земљи су, налик на своје колеге у Немачкој, најавили блокаде кључних путних праваца и локација у околини Париза. Они су избацили веће количине пољопривредног отпада испред државних институције, као и бале сена испред ресторана брзе хране.
Најаве блокада упалиле су црвене лампице у Паризу, а министар унутрашњих послова Жералд Дарманен је најавио да ће у околини француске престонице бити распоређено око 15.000 полицајаца.
Њихов примарни циљ биће спречавање пољопривредника да уђу у сам Париз, али и да блокирају пијацу Рунги, највећу отворену тржницу хране у Европи која се простире на чак 232 хектара и која снабдева већи део француске престонице свежим воћем, поврћем и месом.
Представници два највећа пољопривредна синдиката у Француској најавили су да ће њихови чланови из регија у близини Париза, почевши од понедељка поподне, покушати да блокирају све путеве који воде до престонице како би је ставили под "опсадно стање".
Француски пољопривредници су се побунили због великог броја владиних одлука, укључујући укидање субвенција за дизел, увођење додатних такси на потрошњу воде и забране појединих пестицида и хербицида, у оквиру европског споразума о зеленој транзицији.
Они тврде да велики број често контрадикторних закона и прописа убија француски пољопривредни сектор. Влада је покушала да спречи даљу ескалацију сукоба укидањем појединих непопуларних мера, али тај заокрет није наишао на разумевање пољопривредника.
Протести пољопривредника постају европски тренд
Душан Гујаничић са Института за политичке студије за РТ Балкан каже да Француска има дугачку традицију протеста пољопривредника и то није никаква посебна новина, те да је једина разлика су конкретни захтеви, обим и дужина трајања.
Ипак, они последњих година постали честа појава и у другим европским земљама, које покушавају да уведу законе о заштити животне средине – најчешће преко грбаче произвођача хране.
Фармери у Холандији, још једној од земаља са снажним пољопривредним сектором, већ неколико година протестују против покушава владе да смањи емисије азота. Слични протести последњих месеци су потресали и Немачку, Пољску, Румунију и Белгију.
"Што се тиче актуелних протеста, они долазе у једном незгодом тренутку, због специфичне ситуације у којој актуелни председник нема стабилну већину и мора да сарађује са другим партијама како би доносио законе. Не заборавимо и да су европски избори за пар месеци, у јуну", наводи он.
Незадовољство народа иде наруку десници
Протести пољопривредника су наишли на критике политичког естаблишмента опседнутог "зеленом агендом" и борбом против климатских промена по сваку цену, али су добили подршку партија на десници.
Тако су пољопривредници добили подршку партија попут Алтернативе за Немачку (АфД) и Националног окупљања Марин Ле Пен, која је позвала на укидање споразума о слободној трговини који произвођаче хране суочавају са нелојалном конкуренцијом.
Душан Гујаничић наводи да ће се представници пољопривредника састати са председником Макроном како би покушали да пронађу решење кризе, али да није извесно да ће ти преговори бити успешни.
"Очекујем вишедневне преговоре са властима, али је за сада је тешко проценити како ће се они завршити. Пољопривредници имају подршку јавног мњења, те мислим да се неће задовољити половичним мерама, тако да очекујем да ће се ово претворити у први велики тест за новог премијера Атала и председника Макрона", сматра он.
Саговорник РТ Балкан сматра и да би протести могли да имају значајне последице на резултате избора за Европски парламент, који ће бити одржани у јуну и на којима би десница, предвођена Националним окупљањем, могла да освоји највећи број гласова.
"Европски избори су близу, то је следећи политички тест за председника Макрона. Главне теме ће бити цене, животни стандард и миграције. Макрон је у дефинитвно у дефанзиви, а партије деснице ће највероватније поентирати на актуелној ситуацији и незадовољству. Ти избори су корисни и као показатељ тренутног расположења", наглашава Гујаничић.
