Свет
Зашто су САД послале шефа ЦИА да води преговоре између Израела и Хамаса?
Бернсов ангажман доказ жалосног стања америчке дипломатије и пада "меке моћи"
Амерички председник Џозеф Бајден послао је у иностранство свог директора ЦИА Вилијама Бернса, који је био државни секретар и заменик државног секретара за време председника Барака Обаме, да покуша да постигне договор између Израела и Хамаса.
Детаљи о томе шта је тачно Бернс разговарао са високим дипломатским и обавештајним званичницима из Египта, Катара и Израела за сада нису познати. Међутим, наводи се да би најновији предлог Израела предвиђао 60-дневну паузу у борби у замену за постепено ослобађање више од 100 заробљеника које Хамас још држи.
Присуство шефа ЦИА, сматра политички коментатор Бредли Бланкеншип, указује на лоше стање америчке дипломатије и недостатак компетенције Стејт департмента.
Чињеница да се директор ЦИА тако интимно укључио у преговоре између Израела и Хамаса забрињава и могла би да се протумачи као знак да САД заправо нису заинтересоване за праву дипломатију, већ покушавају да прете лидерима Хамаса. Истовремено, то показује да Стејт департменту недостаје потребно вођство и знање да се носи са овом ситуацијом.
Док је Бернс водио преговоре између Израела и Хамаса, државни секретар Ентони Блинкен био је у западној Африци у, како наводе аналитичари, покушају Вашингтона да ојача трансатлантску трговину у светлу нестабилности на Блиском истоку. Такође се држао истог досадног сценарија у погледу Кине, позивајући се на "дипломатију замке дуга" и непоштене радне и трговинске праксе.
У међувремену, демонстранти су седели испред Блинкенове куће у Арлингтону тражећи прекид ватре у Гази – очигледно несвесни да он тренутно чак и није једини који води дипломатске напоре.
Очигледан је недостатак Блинкеновог вођства у тренутку сукоба у Гази, док амерички војници гину на Блиском истоку, а међународна трговина је угрожена нападима Хута у Црвеном мору. Чињеница да је ЦИА морала да се умеша у овом тренутку показује жалосно стање америчке дипломатије, наглашавајући постепени, али неизбежни пад америчке меке моћи, закључује аналитичар.
