Бундестаг ове недеље одлучује о буџету: Да ли Немачка стварно мора да штеди?

Немачки Бундестаг ове недеље ради нешто што је заправо требало да уради почетком децембра 2023: доноси буџет за годину која је већ почела. За кашњење је одговорна влада. Социјалдемократе (СПД), Зелени и Либерали (ФДП) до скоро нису могли да се сложе да ли би и како би ове 2024. могло да се штеди – када су у питању издаци државе, пише "Дојче веле".

Буџетом је планирано да држава потроши око 477 милијарди евра, од чега би 39 милијарди требало да буде финансирано кредитима. То је максимум који дозвољава тзв. "кочница дугова" која је зацртана у Основном закону (немачки устав). Она кредите везује са економским учинком земље.

Немачка дугује више од 2.450 милијарди евра

Кочница дуга у Немачкој је уведена је 2009. Пре тога, када су приходи били недовољни, било је уобичајено да владе узимају кредите, односно да се у великој мери задужују.

Немачка стеже каиш: Влада усвојила програм штедње

Кочница дуга је суспендована током пандемије короне, као и након што је Русија напала Украјину. Немачка је сада дужна више од 2.450 милијарди евра. Због тога је у савезном буџету за 2024. само за плаћање камата предвиђено 36 милијарди евра.

Кочница дуга: разумна мера или кочница будућности?

"Разум налаже" да се поново активира кочница дуга, рекао је министар финансија и лидер ФДП Кристијан Линднер у Бундестагу.

Међутим, његови коалициони партнери, СПД и Зелени, хтели би више кредита како би се Немачка модернизовала и стално истичу да је кочница дуга "кочница будућности".

У Немачкој мора много да се инвестира

У Немачкој је много тога похабано и уништено. Дотрајали су путеви, мостови, железничка мрежа, али и зграде државних образовних институција, односно школа и универзитета. Морало би да се улаже и у дигитализацију. У поређењу с другим земљама, Немачка по томе заостаје, баш као и када се ради о знању ђака.

Криза удара по џепу: Немци принуђени да штеде на храни

По канцеларијама преоптерећених институција и судова гомилају се необављени послови. Широм земље недостају стотине хиљада станова, посебно за људе с ниским примањима.

Тежак опроштај од гаса, нафте и угља

Међутим, већина новца недостаје за постепено укидање фосилних горива и климатски неутрално реструктурирање привреде. Влада је за то била издвојила 60 милијарди евра – новац од кредита који није потрошен током пандемије короне. Тај план је, на захтев опозиционих Демохришћана (ЦДУ/ЦСУ), блокирао Савезни уставни суд.

Бундесвер и Украјина, и шта ако дође Трамп?

Тесно је и у војном сектору. Бундесвер је већ годинама у јадном стању и требало би да поново стане ноге. За то је предвиђено сто милијарди евра, распоређених на неколико година. Ни тај новац неће трајати вечно, поготово што ће се такозвани специјални фонд Бундесвера користити и за финансирање испорука оружја Украјини.

То је тако морало да се реши с обзиром на ситуацију с буџетом. А могло би да буде и горе – ако Украјини буде потребно више новца. СПД и Зелени већ су позвали да се у том случају поново укине кочница дуга.

Ситуација би могла да постане још тежа 2025. ако следећи председник САД буде Доналд Трамп. САД су највећи финансијер Украјине, а на другом месту је Немачка. Ако Трамп прекине подршку Украјини, финансијски би морала више да се подметне Европа унија. А то би имало огроман утицај на немачки буџет.

Савезни избори 2025.

За будући буџет се већ зна да ће бити тесно. Како ствари тренутно стоје, у финансијском планирању за 2025. постоји рупа од најмање 16 милијарди евра.

Детаљи би могли да постану познати у марту ако савезни министар финансија Кристијан Линднер тада представи кључне тачке за нацрт буџета.

Следећа 2025. година биће кључна година за три владајуће странке, јер се у септембру одржавају избори за Бундестаг. А СПД, Зелени и ФДП у анкетама стоје веома лоше.

Линије сукоба у планирању буџета су предвидљиве: СПД ће покушати да спречи резове у социјалном сектору, Зелени ће се залагати за довољно средстава за заштиту климе, а ФДП ће и даље хтети да штеди.

Немачка привреда је у рецесији

Министар финансија Линднер захтева да се поново преговара о три блока трошкова:

1. тзв. "Биргергелд", односно социјална помоћ грађанима,

2. међународна финансијска помоћ,

3. субвенције које не помажу у растерећењу привреде.

Док широм света, па и у еврозони, економије расту, у Немачкој се поново смањила.

То ће, наравно, утицати и на пореске приходе. Наредна пореска процена биће обављена у мају, што ће такође представљати основу за планирање буџета.

Није само АфД та која жели да штеди на избеглицама

Највећа опозициона посланичка група у Бундестагу, ЦДУ/ЦСУ, такође позива на смањење социјалних давања. Демохришћани на нишану имају и "Биргергелд", који износи 44 милијарде евра годишње, али и на издатке на избеглице.

"Имамо 1,7 милиона корисника социјалне помоћи регистрованих као незапослени, а који би сутра могли да почну да раде", рекао је заменик шефа посланичке групе ЦДУ/ЦСУ Матијас Миделберг у Бундестагу.

"Питање азила сада је постало огроман фактор трошкова, за то трошимо 27 милијарди евра, укључујући и борбу против узрока бекства људи",  рекао је.

Борба против узрока бекства укључује и развојну и хуманитарну помоћ. Те две области већ су највећи губитници у буџету за 2024, жале се невладине организације попут ВЕНРО.

Буџет Министарства за економску сарадњу и помоћ у развоју биће смањен за скоро десет одсто, а хуманитарна помоћ за 20. Заједно, то износи добрих 1,4 милијарде евра.

Мајкл Хербст, извршни директор ВЕНРО, сматра да је забрињавајуће то што резове више не захтева само делом десноекстрмистичка странка Алтернатива за Немачку (АфД).

"Оно што посебно забрињава јесте тенденција да се популистичка критика развојне политике, која је на крајњој десници уобичајена, нађе као аргумент за тако драстичне резове у странкама центру, па и даље улево", истакао је.

Контрадикторне изјаве министра

Министар финансија Линднер у Бундестагу се доодуше изјаснио против даљих резова у тој области.

"Чуо сам да Демохришћани и опозиција у целини захтевају да се смање издаци за наш међународни ангажман. То не бих саветовао, и то не само због хуманитарне одговорности, већ зато што је међународна сарадња и спречавање криза дубоко у интересу Немачке, на пример за контролу миграције", рекао је Линднер.

А притом су даљи резови у тој области већ планирани у буџету за 2025. од стране управо ове владе чији је Линднер министар.