Ривалство (не)квари другарство: Пет разлога зашто се Немачка и Француска не слажу око одбране
Француско-немачки мотор традиционално је покретао читаву Европску унију, али разлике између две водеће чланице тог блока када је реч о одбрани све су израженије, пише "Политико".
Француска, која је једина нуклеарна сила у ЕУ, залаже се за "стратешку аутономију" блока - односно способност Европе да се делује сопственим војним капацитетима.
Немачка, с друге стране, жели да сачува безбедносне везе са САД, наводи бриселски портал.
Поред великих стратешких питања, Париз и Берлин се не слажу ни око читавог низа мањих проблема, од помоћи за Украјину, преко противваздушне одбране до извоза наоружања.
Ти сукоби неће нестати у скоријој будућности, док све стране морају да постигну компромис о будућности одбране у ЕУ. Париз се залаже за заједничко задуживање на нивоу Уније у циљу јачања одбране, али за то ће им бити неопходно зелено светло из Берлина.
"Политико" је навео пет најзначајнијих неслагања две водеће чланице ЕУ када је реч о одбрани.
1. Војна помоћ за Украјину
Када је реч о Украјини, овде је Берлин тај који "зачикава" Париз.
Према подацима Института у Килу, Париз се обавезао на слање тек три одсто од 17,1 милијарди евра које је обећао Берлин. Французи тврде да они Украјини шаљу "кључно" наоружање, попут ракета дугог домета, којих немачки канцелар Олаф Шолц и даље не жели да се одрекне.
Француска није транспарентна када је реч о помоћи коју шаље Украјини, али тврде да Институт у Килу потцењује њихова издвајања.
"То је политика коју у Берлину баш и не разумеју - да не желе да објављују званичне податке", рекао је портпарол Шолцових социјалдемократа Нилс Шмит.
2. Тенкови и ловци
Француска и Немачка сарађују на два кључна пројекта - заједнички развој ловаца и тенкова нове генерације - али и ту постоје неслагања, поготово када је реч о тенковима.
Париз оптужује Берлин за "недостатак ентузијазма" за развој тенкова. "Схватили смо да ништа није потврђено и да је Француска много заинтересованија за тенкове од Немачке", рекао је неименовани француски посланик, преноси "Политико".
За разлику од Немачке, која и даље производи "леопарде", Француска више не производи тенкове "леклер" и треба јој замена за њих када их буду избацили из употребе.
Немцима се због тога не жури: наруџбина за њихове "леопарде" не мањка, те им је развој нових тенкова у сарадњи са Французима није приоритет.
3. Извоз наоружања
Две престонице се не слажу ни око извоза оружја, што утиче на пројекте развоја како ловаца, тако и тенкова.
Берлин се залаже за увођење правила на нивоу ЕУ, док Париз не жели да им се ико меша и то коме продају своје наоружање.
"Француска неће прихватити политику извоза наоружања која се не води на националном нивоу", написао је француски посланик и члан Одбора за безбедност Жан Луј Тјеро на Иксу.
Један од проблема је извоз у Саудијску Арабију. Француска је од 2018. до 2022. године била други највећи продавац наоружања Ријаду, док је Немачка до скоро одбијала да одобри продају ловаца "еурофајтер" због наводних кршења људских права у тој блискоисточној монархији.
То брине Французе, који се плаше да би забрана извоза Ријаду могла да угрози продаје ловца нове генерације.
"Поставља се питање гаранција коју су Немци дали да ћемо, ако икада буде направљен француско-немачки борбени авион, моћи да га извозимо нашим традиционалним купцима", рекао је директор "Дасоа" Ерик Трапије.
4. Противваздушна одбрана
Француска жели да европске државе купују опрему у Европи, док Немачка нема јасне преференције и често купује наоружање америчке производње.
Немачка је предводник иницијативе "Европски небески штит", која је покренута крајем 2022. године. Пројекат укључује куповину немачког, америчког и израелског наоружања, укључујући и немачких ракета средњег домета ИРИС-Т СЛМ, америчких ракета дугог домета "патриот" и израелских хиперсоничних ракета "стрела-3" (Arrow-3).
Француски председник Емануел Макрон отворено је критиковао немачки пројекат. Ипак, "Европски небески штит" је добио подршку НАТО-а.
Париз је покренуо сопствени пројекат, додуше мањег обима, за заједничку куповину европских ракета произвођача МБДА - заједно са Белгијом, Кипром, Мађарском и Естонијом. Први уговор објављен је прошлог месеца.
5. Свемир
Неслагања Француске и Немачке излазе из оквира наше планете.
Док је ракетни програм "Аријен" представљен као паневропски, у ком учествују компаније са целог континента, у пракси њега воде компаније са центром у Паризу, које нагледају француски званичници и које субвенционишу француски порески обвезници.
Чак се и ракете лансирају са француске територије - прецизније Француске Гвајане у Јужној Америци.
Али након што је "Аријен" запао у проблем са својим лансером нове генерације "Аријен 6", појавиле су се тензије.
Немачка и Италија су крајем прошле године приморале Француску да прихвати споразум, према којем су се Берлин и Рим договорили да помогну у плаћању милиона евра субвенција како би "Аријен 6" добио најмање 42 лансера.
Заузврат, Француска би требало да дозволи потенцијалним конкурентима из приватног сектора да се надмећу за склапање уговора. То није одушевило француског председника Емануела Макрона.