Нови господари рата: Технолошке компаније и индустрија оружја

Док су у прошлости војни истраживачи били технолошки пионири који су производили све од млазних мотора преко лепљиве траке до интернета који је касније нашао цивилну употребу, сада се процес окренуо: генерали купују технологију коју су развиле цивилне компаније.

Та промена видљива је и у Украјини где се одбрана Кијева ослања на "Спејсиксов" "старлинк" систем, дронове и вештачку интелигенцију, али и на Црвеном мору где јеменски Хути дроновима од 2.000 долара гађају западне бродове пројектилима од два милиона долара.

Управо та револуција биће једна од главних тема Минхенске безбедносне конференције. Током три дана, извршни директори технолошких компанија ће се дружити са произвођачима оружја и војним званичницима.

"Полако схватамо да су нам потребне и технологија, и одбрана", рекао је за "Политико" Дејвид ван Вил, помоћник генералног секретара НАТО-а за иновације. "Сада велике одбрамбене компаније схватају да морају да уграде ове иновације у своје системе и да не могу све саме да развију."

Владе су постале зависне од технолошких фирми за своју одбрану и то ослањање иде даље од обезбеђивања ИТ система и протеже се на савладавање нових начина ратовања као што је употреба дронова, развој апликација за подршку војним операцијама и руковање поплавом података.

То је, пише "Политико" признање да без обзира на то колико је велики државни буџет за одбрану, савремени системи наоружања могу бити изграђени само у комбинацији са цивилном технологијом.

Улози за овај преобликовани савез технологије и одбране не могу бити већи. Овогодишњи МСЦ није "нормална" безбедносна конференција, каже Нико Ланге, бивши шеф кабинета немачког министарства одбране и виши сарадник организатора догађаја. С обзиром на сукобе у Украјини, на Блиском истоку и кинеску "претњу" Тајвану, "рат више није апстрактна ствар", каже Ланге.

За многе у технолошкој индустрији ова промена је покренула питања око одговорности и сврхе. И "Гугл" и "Амазон" су се суочили са унутрашњим побунама протеклих година када су запослени су отворено протестовали против пројеката за одбрамбене услуге у САД и Израелу. Друге компаније попут "Клирвјуа" и "Палантира" нашле су се под интензивним надзором јавности због руковања личним подацима.

У неким случајевима - а посебно у сајбер одбрани - компаније попут "Мајкрософта" и "Гугла" преузеле су улогу која скоро личи на улогу обавештајне агенције.

Владе и војни лидери су такође морали да се прилагоде начину рада технолошке индустрије. Али је довођење моћног технолошког сектора у војно окриље постало неопходно усред растућих војних тензија, тврде експерти.

"У Украјини смо видели колико је велика улога великих технолошких компанија. То може да вам се свиђа или не, али је то животна чињеница", каже Ван Вил из НАТО-а. "Требало би да будемо срећни што су оне смештени у западним демократијама, а не у Кини", додао је.