Свет
Европа између Путина и Трампа
Чак и ако Бајден буде поново изабран, Европљани су свесни да се ера јаких трансатлантских председника ближи крају
После вести да су Руси ослободили Авдејевку, Европа се током Минхенске безбедносне конференције суочила са своја два највећа страха - да Русија побеђује у Украјини и да ће на власт у САД доћи председник који не верује у НАТО и третира савезнике као непријатеље, пише бивши амерички амбасадор у НАТО Иво Далдер за "Политико".
"Европа се нашла између Путина и Трампа", прокоментарисао је бивши шведски премијер Карл Билт. А Стари континент сада треба да смисли начин да се брине о себи. Питање је да ли може.
Европа има разлога да буде забринута: сукоб у Украјини не иде добро за Кијев а, парадоксално, није Русија та која брине Европљане (упркос сталним причама да се Москва спрема за сукоб са НАТО), већ Америка.
Неуспех америчког Конгреса да одобри слање војне помоћи Украјини оставио је многе без текста, као и упозорење кандидата за председничке изборе Доналда Трампа да ће "охрабрити" Русију да нападне сваку чланицу НАТО која не издвоји довољно за Алијансу.
Упозорење је, изгледа, уродило плодом пошто ће европске чланице НАТО-а ове године потрошити 380 милијарди долара - или два процента свог укупног БДП-а - на одбрану. То, међутим, не може да се пореди са руским издвајањем на одбрану - скоро 10 одсто БДП-а.
Ту су и проблеми са производњом. Тренутно, више земаља производи више типова артиљеријских граната калибра 155 милиметара за више типова оруђа, од којих су многи међусобно некомпатибилни како би обесхрабрили страну конкуренцију, подсећа бивши амерички амбасадор.
У складу са овим, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен обећала је низ идеја како би се осигурало да Европљани троше више и троше продуктивније. Такође је обећала да ће подстаћи бољу сарадњу именовањем комесара за одбрану - под условом да буде поново изабрана ове године.
Заштита НАТО и европске одбране од Трампа неће бити лака, али је неопходна. Чак и ако Џозеф Бајден буде поново изабран, Европљани су све свеснији да се ера јаких трансатлантских председника можда ближи крају, закључује "Политико".
