Свет
Такер Карлсон, Слободан Милошевић, ЦИА и Гугл
Саговорник популарног америчког водитеља открио је како америчке службе спроводе цензуру на интернету, какву су улогу имали у стварање технолошких гиганата и зашто је рушење Слободана Милошевића утицало на данашњу Америку
Америка више није демократија, већ војна диктатура којом се управља уз помоћ цензуре, рекао је Мајк Бенц, извршни директор Фондације за слободу на интернету и некадашњи званичник Стејт департмента задужен за сајбер безбедност у интервјуу са Такером Карлсоном.
Карлсонов саговорник је говорио о томе како су америчке обавештајне службе, пре свега ЦИА и Агенција за националну безбедност (НСА), одиграле значајну улогу у стварању водећих технолошких корпорација, попут "Гугла".
"Гугл је почео као ДАРПА пројекат, док су Лери Пејџ и Сергеј Брин били докторанди на Станфорду. Они су добили финансијску подршку од ЦИА и НСА", рекао је Бенц, додајући да је та компанија касније постала сарадник Пентагона.
ДАРПА је агенција америчког Министарства одбране за развој нових технологија за војску, који постоји од педесетих година прошлог века. Та агенција је, између осталог, учествовала у развоју АРПАНЕТ-а, претече интернета.
Он је указао и да је слобода говора на интернету злоупотребљена од стране америчког безбедносног естаблишмента, укључујући и за промену режима које су САД сматрале непријатељским.
"Тај план је функционисао савршено од 1991. до 2014. године. Он је врхунац доживео током Арапског пролећа 2011. и 2012, када су владе које нису биле по укусу Обамине администрације рушене у 'Фејсбук' и 'Твитер' револуцијама", рекао је Карлсонов саговорник.
Ситуација се мења након Евромајдана 2014. године, када је дошло до неочекиваног контраудара у Донбасу и на Криму, чији су грађани у великом броју гласали за приступање Русији.
НАТО је тада почео да оптужује Русију да "злоупотребљава слободу говора" и води пропагандни хибридни рат против САД у Европи, што су на Западу прозвали "Герасимовљева доктрина".
То је коришћено као оправдање за цензуру руских медија, али и десно оријентисаних група које су се противиле политици отворених врата за мигранте, објаснио је Бенц.
Рушење Милошевића као "одбрана демократије"
На Карлсонову опаску да је некада, у време када је његов отац радио за владу, деловало незамисливо да би ти алати били коришћени у САД, Бенц је рекао да се сада говори о "претњи демократији" код куће, због чега се користе методе проверене у иностранству.
Том приликом, он је поменуо и Југославију, односно српског председника Слободана Милошевића.
"То су исти људи који су тврдили да морамо да 'донесемо демократију' у Југославију. То је значило уклањање Милошевића или било које друге владе у свету како би се 'сачувала демократија'. Ако је демократија сада 'угрожена' код куће, онда ти људи имају нове послове", рекао је Бенц.
Карлсонов саговорник је причао и о везама великих америчких медија, владе и невладиних организација блиских тајним службама, који су заједничиним снагама контролисали наративе у америчкој јавности, на тај начин стварајући јавно мњење.
Он је посебно издвојио немачки Маршалов фонд, који је служио као полуга америчке меке моћи у Европи након другог светског рата, као и Национални фонд за демократију (НЕД), који је повезао америчку владу са водећим медијима попут "Вашингтон поста" и "Њујорк тајмса".
Реч је о организацијама које су активне и у Србији, односно које помажу различите НВО широм Балкана.
Проблем за амерички естаблишмент је настао са појавом интернета, који је убрзо постао водеће средство информисања за милионе људи, али на ком је далеко теже контролисати ко шта пише и прича.
Крај слободе говора у САД
Због тога су појединци у САД, попут некадашњег самозваног "главног пропагандисте" Обамине администрације Рика Стенгела, позвали на укидање слободе говора, наглашава Бенц.
"Он је изнео аргумент да Устав није спреман за интернет, као да би требало укинути Први амандман (којим се гарантује право на слободу говора)", изјавио је Карлсонов саговорник, додајући да су званичници Стејт департмента вршили притисак на европске лидере да уведу сличне облике цензуре и у својим државама.
Бенц тврди и да су се америчке обавештајне службе и Пентагон умешали у председничке изборе 2020. године, које је назвао "најцензурисанијим догађајем у историји", како би спречили нову победу Доналда Трампа.
Због тога је 2018. године, актом Конгреса, формирана Агенција за сајбер безбедност и безбедност инфраструктуре (ЦИСА), иза чијег досадног имена се заправо крије изузетно моћна интуиција која "спаја моћи ФБИ у Америци и ЦИА у иностранству", рекао је Бенц.
Један од главних задатака нове агенције била је борба против "руских дезинформација", поготово у контексту "Рашагејт" скандала, односно неутемељених навода да је Москва одиграла улогу у доласку Доналда Трампа на власт у Америци 2016. године.
Карлсонов саговорник је говорио и о ницању нових институција и центара, попут Станфордове интернет опсерваторије, на чијем челу се налази некадашњи амбасадор САД у Русији из периода Обамине администрације Мајкл Макфол.
"Он је лично написао књигу о томе како се успешно спроводи обојена револуција у седам корака, што укључује потпуну контролу медија и друштвених мрежа, јачање грађанског друштва и оспоравање легитимитета избора", објашњава Бенц.
Нове методе контроле
Бенц закључује да се у САД данас користе исте оне методе мешања у изборни процес које су Американци раније примењивали у другим државама, укључујући цензуру на интернету.
"Оно што нам говоре у пракси значи да морамо да редефинишемо демократију, односно да она више не означава вољу народа већ 'светост' интуиција", рекао је он, упоредивши тренутну власт и Америци са војном диктатуром.
Таква дефиниција демократије би, дакле, значила да је реч о систему у ком се унутар интуиција постиже консензус, док грађани остају изван процеса одлучивања.
"Демократија је када се НВО сложе са Блекроком и Волстрит џорналом", констатује Бенц.
