Да ли Русија жели победу Доналда Трампа?

Оба председничка кандидата у САД имају очигледне "минусе". У случају Џозефа Бајдена, разлог је јасан – све очигледнија сенилност и когнитивна слабост. Код Доналда Трампа разлози су "концептуалнији" – бивши председник је, наводно, као претња демократији и националним интересима Америке.

Бајден назвао Путина "лудим кучкиним сином", Кремљ: Понижење за Америку

Као што је био случај и пре осам година, аргумент који се стално понавља је да се Трамп диви диктаторима, сања о власти једног човека и презире америчке савезнике, због чега жели да ревидира целокупну спољнополитичку стратегију Вашингтона. Традиционална тема руског уплитања у Трампову корист се још није појавила, али вероватно хоће. У сваком случају, уобичајен је аргумент да би његов повратак у Белу кућу био победа Кремља.

Москва, пише Фјодор Лукјанов, уредник "Глобал аферса" и истраживачки директор дебатног клуба Валдај, не дели нужно тај став, али постоји очекивање да ће могуће друго Трампово председавање побољшати позицију Русије.

Слична претпоставка изнета је и 2016–2017, уочи и непосредно после његовог првог појављивања у Белој кући. Ипак, може се рећи да су се односи заправо нагло погоршали. Ни сам Трамп се није уморио да понављања да нико није тврђи према Москви од њега.

У погледу броја санкција и ограничења, овај период је чак поставио рекорд. Дакле, шта Русија може да очекује од Трампа ако буде успешан у новембру?

Шта Москва може да очекује од Трампа уколико поново уђе у Белу кућу

Што се тиче практичних приступа и животног искуства, реалност је да је Трамп бизнисмен и предузетник који целог живота води породични посао, доноси све одлуке и очекује да му се запослени безусловно повинују. У центру његовог универзума био је само он. Али сада је направио места и за Америку, коју мора да учини великом да би ушао у историју као највећи од свих председника. Друге државе, укључујући Русију, мало занимају Трампа. У његовом уму, они су само алати који помажу у постизању његовог главног циља.

Пословни менталитет бившег председника је драгоцен квалитет. Колико год професионални бизнисмен био тежак, његов посао није да уништава већ да се умножава, иначе посао губи смисао.

Трамп је био први амерички председник после дуго времена (вероватно од Џимија Картера) који није покренуо ниједну нову војну кампању. Његову оштру спољнополитичку реторику, са жестоким нападима на противнике, увек прати пажљиво враћање назад. Опрезан је и нерадо интервенише у ситуацијама препуним несхватљивих компликација.

Ефикасност такве тактике на међународној арени је генерално упитна. Али тамо где Трамп види примарни интерес, то функционише, што се показало у односима са Кином и европским чланицама НАТО-а. У оба случаја, питање је био новац – услови приступа америчком тржишту и износи плаћени за одбрану. Трамп је успео да се помери на оба фронта.

Комплексна питања са стратешком компонентом и геополитичким прорачунима не могу се решити само на финансијском нивоу, што је Трамп јасно показао и својим приступом Северној Кореји и донекле Русији. Али, супротно свом имиџу, он је опрезан у оба случаја, вођен принципом "не нашкоди".

Изолационизам за који је Трамп оптужен види се у његовој равнодушности према ономе што се дешава у другим земљама, како год да су организоване. То доводи у питање читав политичко-идеолошки конструкт модерне Америке, који се заснива на експанзији вредности како би се остале државе ускладиле са поретком предвођеним САД.

Овај приступ има своје корене далеко у историји "Беседе на гори". Али никада раније није био неупитан императив, подржан пуном моћи Сједињених Држава, као што је то било у глобалном добу. Трампови покушаји да оспори овај аксиом главни су разлог жестоких напада на његове спољнополитичке инстинкте, наводи Лукјанов.

Они који верују да Москва фаворизује Трампа нису у потпуности у криву, али разлог није зато што је он проруски. Није.

Ако потенцијални републикански кандидат на крају победи, постоје два могућа сценарија. Први је очајничка борба у Вашингтону, где ће много енергије бити потрошено на међупартијске и унутарпартијске борбе. Ово иде у корист Русије, јер ће пажња непријатеља бити скренута.

Други је да Трампово поновно појављивање, упркос свим крајње неповољним околностима, значи почетак стварне промене америчког међународног позиционирања – ка ужем дневном реду и прагматичнијем избору приоритета, отварајући нове могућности за остатак света.