Свет

Андреј Сушењцов: Зашто је кинески поглед на свет многима пријемчивији од западног

Америчке политичке елите вероватно су размазили релативно дуг период мира и удаљеност од географског центра великих сукоба, истиче програмски директор Валдајског програма
Андреј Сушењцов: Зашто је кинески поглед на свет многима пријемчивији од западногGetty © Dallas and John Heaton

Западни и кинески светоназор се разликују у својој суштини, истиче програмски директор Валдајског клуба Андреј Сушењцов, напомињући да је за Русију, као и за многе друге земље, овај други много кориснији.

Заробљен у хладноратовском менталитету, Запад се у спољној политици ослања на тезу да постоји либерално-демократски центар света окупљен око Северне Америке и Западне Европе, и предвиђа уједињено спољнополитичко деловање засновано на дељеним вредностима. Циљ Запада је да ово језгро прошири и постепено у себе увлачи друге регионе света, полако елиминишући потребе за стратешком аутономијом у сфери безбедности.

Концепт да је "Русија на погрешном путу" изникао је из оваквог размишљања, и последица је одбијања САД да схвате сложеност света и то да различите нације поимају сопствено место у историјском процесу и међународним односима независно од Запада, истиче Сушењцов у колумни за РТ интернешенел.

Са друге стране, источни принцип заснован на конфучијанизму подразумева да племенити људи гаје међусобно разумевање и да имају другачије ставове.

Запад се свету представља као пример који треба да се следи, и у ком случају ће нестати сви проблеми у међусобним односима, док кинески модел препознаје јединственост искустава других људи и њихове различите цивилизацијске путеве, и у томе постоји значајна солидарност са руским светоназором, истиче Сушењцов.

Упркос "комичном оптимизму" западњачке визије будућности, овај концепт такође подразумева да би пут до тријумфа либералне демократије могао бити поплочан сукобима.

Руски и кинески приступ је супротан томе. Мир се схвата као крхко, нестабилно и ретко стање у међународним односима. Дужност држава није само да посматрају шта се дешава код куће, већ да обезбеде структуру за заједничку интеракцију.

Запад нема такав осећај крхкости. Напротив, доминантна је офанзивна, углавном провокативна тактика и размишљање у кратким политичким циклусима. 

Поврх тога, америчке политичке елите вероватно су размазили релативно дуг период мира и удаљеност од географског центра великих сукоба; безбедно је живети преко два океана, а лако је замислити да остатак света живи у подједнако безбедном окружењу. Наравно, овај став не деле ни Русија ни Кина, истиче руски политиколог.

Значај иницијативе "Појас и пут"

Иницијатива "Појас и пут" посебно је значајна за разумевање кинеског односа са сопственом позицијом на међународној сцени, напомиње Сушењцов. 

Ова иницијатива се од свог почетка 2013. године развијала првенствено као инфраструктурни пројекат, а сада почиње да се креће ка истанчанијим аспектима ове стратегије, посебно правилима за регулисање граничних прелаза, инспекцију робе, приступима изградњи заједничке инфраструктуре. Ово је сложенији ниво, са различитим дубинама и динамиком у билатералним односима Кине са различитим земљама.

Кина сада постаје најважнији трговински партнер за већину земаља у свету, тако да јој "Појас и пут" омогућава да уоквири и унапреди приступ трговини, билатералној сарадњи у индустрији, енергетици и другим областима.

"Појас и пут" је од посебне важности за Русију, а то је нагласио и председник Владимир Путин на прошлогодишњем форуму посвећеном десетогодишњици ове иницијативе, подсећа Сушењцов, и додаје да су од велике важности и други интеграциони пројекти, што резонује са руском идејом о "великом евроазијском партнерству", које би требало да укључи ЕАЕУ, АСЕАН и друге организације поред програма "Појас и пут".

Интеграциони процес, заснован на принципима једнакости, међусобног поштовања и солидарности у дефинисању правила интеракције, концептуално је другачији приступ од ригидне листе правила коју нуди Запад, закључује руски политиколог.

image