У чему се разликује Трампова спољна политика од Бајденове?

Да ли амерички савезници треба да буду забринути да ће Доналд Трамп, ако се следеће године врати у Белу кућу, поцепати све споразуме, преиначити деценијама старе међународне аранжмане и заступати другачији наступ САД на међународној сцени, пита се Лестер Мансон, ванредни професор Универзитета у Сиднеју и директор међународне праксе у вашнгтонској лобистичкој фирми "БГР груп", у ауторском чланку који је објавио "Конверсејшен". 

Бивши председник САД у последње време узнемирава америчке савезнике изјавама попут оне да неће стати у одбрану оних НАТО чланица које не буду издвајале више од два одсто свог буџета на војску, док Мансон запажа да се Трамп у оквиру своје актуелне кампање вратио принципу "Америка на првом месту". 

То би могло дати разлога за бригу Бајденовој администрацији, будући да је рејтинг актуелног председника близу историјског минимума.

Док је Вашингтон тренутно уплетен у два велика сукоба у Гази и Украјини, Мансон истиче да многи Американци осећају "ратни замор" после 20 година борби у Авганистану и Ираку, као и да би Бајденова подршка Израелу могла да га кошта арапских и прогресивних гласова, напомиње Мансон.

Рат Израела против Хамаса у Гази, и напади Хута у Црвеном мору, али и напади милитантних група на америчке снаге у Ираку и Сирији, учинили да Бајден изгледа слабо, напомиње Мансон.

Трампове изјаве попут горенаведене треба тумачити у кључу "Џексоновске традиције", чији је Трамп светли пример на модерној политичкој сцени САД, оцењује Мансон.

Назван по бившем председнику Ендруу Џексону (1829-1837), овај принцип се заснива на "коду части" у међународној политици. Они који се не понашају у складу с њим не заслужују заштиту коју он пружа, цитира Мансон колумнисту и академика Волтера Расела Мида.

Другим речима, за Трампа су обавезе које произилазе из споразума и других правних оквира у другом плану у односу на опхођење америчких савезника.

На први поглед, то значи да ће светски лидери хвалити различите Трампове политичке наступе. Суштински, они ће морати да покажу да је њихов однос са САД у складу са Трамповим поимањем обичајне части, и да је од практичне користи за САД, а можда чак и за самог Трампа, закључује Мансон.

Као успешан пример он наводи покојног премијера Јапана Шинзо Абеа, који је Трампу након победе 2016. поклонио позлаћен штап за голф, или амбасадора Аустралије у САД Џоа Хокија, који је, након Трампове чарке са премијером Малкомом Турнбулом, поправио односе Канбере и Вашингтона током партије голфа на коју је одвео бившег председника САД.