Нове поделе на Западу: САД и Европа не могу да се договоре шта да раде са замрзнутом руском имовином

Американци и Европљани не могу да се договоре у којој мери би требало да "натерају" Русију да обнови Украјину, пише бриселски "Политико". Један од предлога о ком се све више говори је конфискација руске имовине замрзнуте након ескалације сукоба у Украјини пре две године, за коју се процењује да вреди око 250 милијарди евра.

Бајденова администрација се чврсто заложила за то решење, али владе у водећим европским земљама - пре свега у Паризу, Берлину и Риму - још имају резерве због потенцијалних правних, етичких и политичких последица.

"Никада раније нису одузете резерве једне државе, али прелажење тог прага, које је неповратно, када узимате (руску) имовину и дајете је Украјинцима (...) за Европљане није прихватљиво без неке снажне правне основе, која још није пронађена", рекао је аналитичар у Атлантском савету Чарлс Личфилд.

"Глобал тајмс": План Запада да конфискује руску имовину опасан преседан

Одлучност Вашингтона да се тај план спроведе узнемирила је многе у Европи, који су забринути да би то могло да уплаши инвеститоре у евро. Други се плаше да би Москва могла да одговори конфискацијом европске имовине у Русији, наводи "Политико".

Проблем за Американце представља чињеница да се већина средстава налази у Белгији - износ који се чува у САД је занемарљив - тако да је пристанак Европљана неопходан.

Како наводи бриселски портал, позивајући се на разговор са неименованим америчким званичником, неслагања Вашингтона и његових европских савезника су дубока.

Европска комисија, извршно тело Европске уније, подржава само конфискацију профита остварених од замрзнутих средстава, али не и саме имовине.

"Политико" подсећа да се Украјина налази у тешкој ситуацији, те да је око 60 милијарди долара намењено тој држави "заглављено" у америчком Конгресу због противљења републиканаца.

Поједини аналитичари, међу којима је и Личфилд, сматрају да је управо блокада у Конгресу разлог због ког се Американци толико агресивно залажу за заплену руске имовине - што званичници из Вашингтона негирају.

Бриге у Европи

Европски званичници углавном су избегавали да коментаришу наводе о конфискацији имовине. За њих, је то једноставно превише ризично, наводи "Политико".

Европска комисија је предложила мање амбициозан план коришћења само профита од имовине, који би требало да обезбеди око три милијарде евра годишње.

Неименовани дипломата из земље чланице Г7 за "Политико" је рекао да се у Бриселу то перципира као "сигурнија опција", као и да тамо нема апетита за конфискацију.

"Не разговарамо о заплени замрзнуте имовине. Дискусије се воде о приходима које та имовина ствара", рекао је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ.

"Политико": Европских 50 милијарди за Украјину је практично ништа

Три државе чланице ЕУ које седе за столом на самитима Г7 - Немачка, Француска и Италија - забринуте су да би конфискација имовине могла да заплаши инвеститоре.

Они су савезника пронашло у Европској централној банци, која је више пута упозорила да би дошло до нестабилности курса евра ако стране државе повуку своју имовину из ЕУ.

Спорост Европске комисије осрамотила је њену председницу Урсулу фон дер Лајен, која важи за једног од најближих Бајденових савезника у Европи.

Она је недавно изненадила многе, укључујући и неке од својих најближих сарадника, када је предложила да се профит од руске имовине искористи за куповину оружја за Украјину - о чему се раније није говорило.

Европске дипломате се плаше да ће државе које су се и раније противиле конфискацији имовине бити против и куповине оружја за Украјину на тај начин.

Састанак Г7 кључан

Очекује се да ће питање руске имовине бити једна од главних тема на самиту Г7, који ће у јуну бити одржан у Италији.

Американци ће покушати да натерају савезнике да дођу до заједничког става и пре почетка састанка, а могуће је да ће бити изнети и неки "креативнији" предлози, пише "Политико".

Како наводи тај портал, једна опција би могла да буде коришћење руске имовине као покрића за позајмицу у банци, а западне земље би је Кијеву предале само ако би Русија "одбила да отплати позајмицу као ратне репарације" када сукоб буде готов.

Другим речима, ЕУ од Русије очекује да отплати дугове за Украјину које ће Брисел узети у име Москве - и то без њеног пристанка.