Свет
Прехрамбена криза у Европи: Једино питање је "када", званичници ЕУ разматрају најгори сценарио
У центру Брисела одржана је симулација прехрамбене кризе, уз учешће званичника Европске комисије, која је показала да је само неколико европских влада спремно да се суочи са овим проблемом
Прошлог месеца у центру Брисела 60-ак званичника Европске уније и влада, стручњака за безбедност хране, представника индустрије и неколицина новинара окупили су се како би расправљали о наступајућој прехрамбеној кризи у Европи, извештава "Блумберг".
То је показао конфликт у Украјини, која је отежао испоруке жита, као и санкције које је ЕУ увела Русији. Медитерански регион све више личи на пустињу. Индонезија је забранила извоз палминог уља у Европу, а Кина купује велике залихе хране.
Европа је и даље један од најбогатијих региона у свету. Ипак, звона звоне на узбуну. Европске државе су за свега четири године уздрмане вишеструким поремећајима у производњи, дистрибуцији и набављању хране.
Група стручњака се окупила у пријатном амбијенту зграде "Шел", изграђене у арт-деко стилу, како би пронашла могуће одговоре. Само неколико улица даље, пољопривредници су протестовали против политике ЕУ и њене зелене агенде, онемогућавајући снабдевање супермаркета. А ту су и вести о сушама, поплавама и грађанским немирима, који само подстичу осећај да је хитан одговор неопходан.
Пандемија вируса корона, конфликт у Украјини и поремећаји на кључним бродским рутама пореметили су ланце снабдевања и подигли цене хране. Нестално време редовно смањује пољопривредне приносе широм Европе.
Европски званичници се више не питају када би прехрамбена криза могла да наступи, већ да ли ће са њом моћи да се изборе.
Најцрњи сценарио за 2025.
У ту сврху, у центру Брисела је одржана симулација, а ова вежба се односила на најгори сценарио, који би могао да се деси већ наредне 2025. године.
Предвиђени сценарио почиње са слабом жетвом, што сместа подиже цене сточне хране и смањује производњу меса и рибе. Бродови који превозе жито заобилазе Европу како би храну превезли на друга тржишта. Азијска ограничења извоза уља смањују залихе свакодневних основних намирница, од маргарина до хлеба. Шире се тврдње о корпоративној похлепи, дезинформације и теорије завере.
Потом почињу пљачке супермаркета, полиција покушава да обузда нереде који се брзо шире. Становници градова у Немачкој више не могу да купе рибу или месо у продавницама. Сточари, један за другим, одлазе у стечај. Мале фарме падају као домине, напади на имигранте постају све учесталији. Да ли је ЕУ брод који тоне, пита се глас са приказаног снимка.
Учесници су се поделили у групе, међу којима је свакој додељена другачија улога, од лобиста фармера до радничких синдиката. Ове групе су покушавале да управљају кризом и обезбеде храну за најугроженије.
Наизглед, као један од највећих произвођача хране, Европа је у завидној позицији. Европа је за сада велики произвођач прехрамбених производа, од житарица и млечних производа, све до свињске масти и биљних уља.
У просеку, само 14 одсто потрошње домаћинстава отишло је на храну 2021. године, у поређењу са 60 одсто у Нигерији или 40 одсто у Египту. Глобални индекс безбедности хране редовно рангира европске земље као најсигурније на свету.
Али, то је веома рањиво. Временске и климатске промене све чешће погађају пољопривреднике, коштајући Европу више од 50 милијарди евра економских губитака у 2022. години. Трошкови ђубрива и енергије, потребних за узгој усева и одржавање стакленика су осетно порасли након избијања конфликта у Украјини.
Како је изјавио амерички дипломата у пензији и један од организатора овог скупа Крис Хегадорн, ова вежба је показала да је само неколико влада у Европи спремно за управљање будућим прехрамбеним кризама.
"Последње три године ми већ живимо у кризи", рекао је Хегадорн, који је и ванредни професор глобалне политике хране у Паризу, па је закључио:
"Мора још много тога да се уради, на сваком нивоу. Кризе ће убудуће постајати све теже и теже."
