"Спектејтор": Кина у марту убедила САД да обуставе испоруку пољских "мигова" Украјини

Кина је почетком марта убедила Американце да не дозволе Пољској да пошаље своје "мигове 29" Украјини, открива британски магазин "Спектејтор".

Након почетка руске специјалне војне операције 24. фебруара, чланице НАТО-а убрзо су почеле да шаљу велике количине наоружања Украјини, а Пољаци су већ почетком марта Кијеву понудили целокупну ескадрилу својих "мигова 29".

САД су у првом тренутку подржале ову одлуку пољских власти, али су свега дан касније промениле свој став, назвавши пољску понуду "неодрживом".

У први мах, ова одлука Вашингтона деловала је крајње необично. Међутим, како пише "Спектејтор", до ње је дошло након дипломатске иницијативе Кине и дела европских држава. Они су убедили Американце да одустану од испоруке авиона Украјини, како би се спречила даља ескалација сукоба.

Од када је дошло до разбуктавања сукоба у Украјини крајем фебруара, Кина користи свој политички и економски утицај како би спречила подизање тензија и потенцијалну нуклеарну ескалацију, наводи британски лист.

Кина користи свој утицај како би спречила ескалацију сукоба

Управо су иницијативе из Пекинга, потпомогнуте делом држава чланица ЕУ, имале пресудан утицај на САД да одустану од слања појединих врста наоружања Кијеву, укључујући авионе, хеликоптере, савремене тенкове и крстареће ракете.

У том контексту треба гледати и на одлуку Американаца да притисну Варшаву на обустављање слања "мигова" у Украјину.

Колико би ови авиони заиста помогли Украјини у сукобу са руском авијацијом крајње је упитно. Пољски "мигови" призведени су почетком осамдесетих за потребе оружаних снага Источне Немачке, а Пољска их је 2003. године купила по симболичној цени од једног евра по комаду. Румунија, још једна чланица источног крила НАТО-а, својих 20 "мигова 29" избацила је из употребе пре више година.

Ипак, сам чин слања борбених авиона Кијеву послао би снажну поруку да је НАТО спреман на директнију умешаност у овом сукобу, оцењује лист.

Одлуку Кине да преузме дипломатску иницијативу подстакла је и наредба руског председника Владимира Путина од 27. фебруара ове године да се нуклеарне снаге те државе ставе у стање приправности. Пекинг је након тога искористио свој утицај, како на Вашингтон, тако и на Москву, да смири страсти и спречи даљу ескалацију сукоба, пише "Спектејтор".

Кинеска иницијатива тако је одиграла кључну улогу у одлуци Вашингтона, а самим тим и читавог НАТО-а, да заузме опрезнији став и ограничи своју подршку Украјини на слање артиљерије, противваздушних и противтенковских система, наводи британски недељник.