Свет
Бродоградња: Ново бојно поље у америчко-кинеском трговинском рату
Синдикати позивају Бајденову администрацију да истражи доминацију Кине над поморским инжењерингом, потенцијално распирујући кинеско-америчке тензије
Бродарство је у центру глобалне економије више од 5.000 година. Уз сав технолошки напредак, оно је и даље најефикасније средство за увоз и извоз робе и сировина и од суштинског је значаја за националну безбедност, не само због дугогодишње улоге коју је играо у одбрани држава и трговине, већ и због тога што данашњи софтвери за луке и логистичке платформе садрже кључне податке о томе које земље и компаније преносе робу широм света.
Чак је и Адам Смит, отац модерног капитализма, веровао да је бродоградња једна од ретких индустрија која заслужује националну подршку и да је не треба препустити само тржишним силама.
То је кључни део аргумента који се износи у новој петицији за трговинске олакшице и државну подршку америчкој бродоградњи у оквиру такозваног случаја из члана 301 који су 12. марта поднели синдикат Уједињених челичана и друге радне организације.
Подносиоци петиције оптужују Кину да нарушава глобална тржишта у сектору поморства, логистике и бродоградње путем "неразумних и дискриминаторних радњи, политика и пракси".
У петицији, на коју америчка влада сада има 45 дана да одговори, тражи се низ казни и правних лекова како би се изједначили глобални услови у бродоградњи и стимулисала потражња за комерцијалним бродовима изграђеним у САД. То укључује лучке накнаде за бродове кинеске производње који пристају у америчке луке и стварање Фонда за ревитализацију бродоградње како би се помогло домаћој индустрији и њеним радницима.
Случај који можда изгледа фокусиран на једну индустрију у ствари има драматичне глобалне импликације. Не само да има потенцијал да поново запали трговински сукоб између САД и Кине, већ ће такође повећати фокус на растућу војну моћ Кине и масивну индустрију комерцијалног бродарства која га подржава. Истовремено, поставља питања о способности Америке, па чак и о спремности да се реиндустријализује у стратешким секторима, а све то би, пише "Фајненшел тајмс" могло да се одрази на председничке изборе 2024.
Петиција је, наводи медиј, показатељ да ли САД имају способност да наставе да играју своју традиционалну безбедносну улогу после Другог светског рата, која укључује надзор глобалних бродских путева и обезбеђење Јужног кинеског мора за комерцијални транспорт, у време када више немају индустријски капацитет и радну снагу за изградњу сопствених бродова. Правац који ће Бајденова администрација узети у овом случају и како ће Кина реаговати много ће рећи о будућем економском и политичком облику света.
Током протеклих неколико деценија, Америка је у суштини престала да гради сопствене бродове. Године 1975. америчка индустрија бродоградње је била рангирана као број један по глобалном капацитету, производећи више од 70 комерцијалних бродова годишње. Скоро педесет година касније, САД производе мање од један одсто светских комерцијалних бродова и пали су на 19. место у свету.
Кина је у међувремену утростручила своју производњу у односу на САД у последње две деценије, будући да произвела више од 1.000 океанских бродова прошле године, у поређењу са 10 америчких.
Такве промене доносе комерцијалне и војне бриге за САД, али и за сваку земљу која од њих зависи по питању безбедности. Више од 90 одсто војне опреме, залиха и горива путује морем, велика већина на уговореним комерцијалним теретним бродовима. Све ово се производи у иностранству, укључујући неке у Кини.
Штавише, наводи се у петицији, "кинеске компаније - првенствено компаније у државном власништву - постале су лидери у финансирању, изградњи, раду и поседовању лучких терминала широм света".
Према истраживању Исака Б. Кардона, доцента на Кинеском институту за поморске студије на америчком Поморском ратном колеџу, и Венди Леутерт, доцента на Универзитету Индијана, кинеске фирме поседују или управљају једним или више терминала у 96 страних лука, од којих је 36 међу стотину најбољих у свету по капацитету контејнера.
Овај ниво контроле над глобалном логистиком и ланцима снабдевања нуди јасне економске и безбедносне предности и одражава деценије политичких одлука које су донеле и САД и Кина.
Сада је велико питање да ли ће Бајденова администрација, која се последњих месеци јако трудила да стабилизује односе САД са Кином, прихватити петицију, и ако то уради, колико брзо ће то учинити.
