"Економист": Земље Залива постају главни играчи у Африци

Највећа рударска конференција у Африци "Мајнинг индаба" одржана у фебруару у Кејптауну окупила је уз кинеске и западне компаније и конгломерате из Саудијске Арабије. Интересовање заливских земаља за афричко рударство део је ширег тренда.

Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Саудијска Арабија и Катар су све утицајнији у Африци. Континент је одредиште за њихову престоницу, арена за њихова ривалства и тест њихових глобалних амбиција. Дубаи је постао кључно финансијско средиште за афричке елите. Док афрички лидери траже алтернативе кинеским кредитима и западној "помоћи", успон Залива преобликује геополитику на континенту, са добрим и лошим ефектима, пише "Економист".

Ширење БРИКС-а: Шта то значи за Африку?

Односи између Залива и Африке сежу вековима уназад, а тај однос је постао "приснији" када су земље Залива постале средње силе у мултиполарном свету.

Економске везе су најјаснији доказ ближих односа између Залива и Африке. Током 2010-их годишња просечна трговина између подсахарске Африке и УАЕ била је мање од половине оне између региона и Америке. Али од 2020. збир увоза и извоза између УАЕ и подсахарске Африке је све већи. Током протекле деценије, Уједињене Арапске Емирати су биле четврти по величини страни директни инвеститор у Африци, иза Кине, ЕУ и Америке.

УАЕ су биле посебно активне у логистици и енергетици, поставши тако главни ривал Кине за афричке луке. Сва улагања у континент исто тако јачају позицију УАЕ као чворишта између Африке и Азије. УАЕ такође помажу Африци да развије нафтне и гасне пројекте.

У новембру је одржан први саудијско-афрички самит, најновији догађај "Африка+1" инспирисан кинеским трогодишњим окупљањима. Саудијска Арабија је најавила да ће инвестирати више од 25 милијарди долара у Африку до 2030. године и дати додатних пет милијарди долара помоћи.

Привлачност заливских држава Африци је трострука. Прво, они имају новца да потроше када се други повлаче. Током 2020-их годишње ново кинеско кредитирање Африци је у просеку 10 одсто од онога што је било током 2010-их (1,4 милијарде долара годишње у односу на 14 милијарди долара). Године 2022. удео западне помоћи Африци био је најнижи од 2000.

Друга је брзина: заливске аутократије експедитивније су од Запада или Светске банке. Треће, на Залив се гледа као на модел за афричке земље које желе да се диверзификују од природних ресурса. И "као и Кинези, не шкоди што су љубазни и постављају црвени тепих, чак и за лидере малих земаља", додаје саветник једног афричког председника.

"Фајненшел тајмс": Празне речи, Запад није успео да одговори на кинески Појас и пут

Економски притисак Залива повезан је са дипломатским. Од 2012. до 2022. Катар и УАЕ су више него удвостручили број амбасада које имају у Африци. Саудијска Арабија планира да повећа своја дипломатска места на 40 (са 28). Афрички лидери придружили су јој се у осуди израелске инвазије на Газу. Тешко је замислити да Јужна Африка изнесе тужбу Међународном суду правде о оптужбама за геноцид од стране Израела у Гази без подршке земаља Залива, укључујући Катар, који је Сирил Рамафоса, председник Јужне Африке, посетио у новембру, шест недеља пре него што је поднео тужбу.

Заливска пажња на афричке проблеме понекад је била ефикасна, признаје "Економист". Катар је посредовао између Америке и Руанде око пуштања из затвора прошле године Пола Русесабагине, јунака филма "Хотел Руанда". А 2018. Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати посредовали су у приближавању Етиопије и Еритреје. Обе заливске државе дале су новац за борбу против џихадиста у Сахелу.

Ипак, заливске државе такође могу да дестабилизују Африку, поткопавајући западне циљеве у том процесу. То се посебно односи на УАЕ, наводи "Економист" и оптужује заливску земљу за подржавање побуњеника, пучиста и генерално "авантуристички" приступ који показује да "тешко да ће заговарати афричку демократију".

Уз то, медиј оптужује Дубаи да омогућава корупцију у Африци. Током протекле деценије, пошто су се европске земље барем обавезале да ће пооштрити финансијску регулативу, афричке пословне и политичке елите окренуле су се Дубаију. У Дубаију је 2021. године било више од 26.000 афричких компанија, што је повећање за око трећину у односу на четири године раније, према подацима Привредне коморе Дубаија.

Већина токова капитала из Африке у Дубаи је савршено легална, али западне истраживачке институције тврде да је "тржиште некретнина у Дубаију магнет за прљави новац", а сам Дубаи дом многима које афричке и друге државе оптужују за корупцију.

Другим речима, успон заливских земаља представља изазов за Запад који жели да обезбеди што више минерала и других природних богатстава Африке (за мале паре) и истовремено смањи утицај Русије и Кине на континенту, а сада и Залива који је све присутнији.