Друга страна помоћи западних "савезника": Украјина нема новца да купи сопствено оружје, мора страно

Украјина није у стању да купује оружје које произведе домаћа индустрија зато што 50 одсто свог војног буџета троши на оружје из иностранства које је често скупље, наводи се у новом извештају.

Украјинске фабрике ће ове године произвести шест пута више оружја у односу на претходну годину (укупне вредности од 18 милијарди долара у односу на три милијарде 2023.). Међутим, Кијев може потрошити само 50 одсто свог војног буџета на домаће оружје, што би могло угрозити пословање локалних произвођача, преноси "Њузвик".

Мањак гарантованих наруџбина владе у Кијеву могао би да примора домаће фабрике оружја да смање број запослених и успоре развој нових производа, а што би, како оцењује амерички недељник, угрозило капацитете Украјине у сукобу против Русије.

Подаци које је ове недеље објавио Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ) показали су да је Украјина постала највећи увозник оружја у последњих пет година и да је била четврта у свету између 2019. и 2023. године.

Од ескалације сукоба са Русијом, Кијев је добио око 30 ратних спонзора, од којих су највећи САД (39 одсто укупних пошиљки), Немачка (14 одсто) и Пољска (13 одсто).

Међутим, "Њузвик" напомиње да ратни спонзори Кијева често представљају своју војну помоћ Украјини као стимуланс за локалне одбрамбене секторе. 

Позивајући се на изворе из украјинске одбрамбене индустрије, лист наводи да званични Кијев није успео да убеди савезнике да купе украјинску опрему, али и да инсистира на куповини страних комплета, који су често скупљи.

Украјински произвођачи оружја такође не могу да продају своју робу у иностранству јер се дозволе за извоз нису издавале од почетка рата пре две године.

"Њузвик" наводи да захтеви украјинског Генералштаба Министарству одбране за оружје увек премашују количине које су доступне, што значи да војни и владини званичници морају да одреде приоритете сваког месеца.