Илузија јединства "међународне заједнице": На примеру Украјине се све показало

Образац Вашингтона о "међународном поретку" заснованом на правилима које ће важити за све, и који за свој наводни циљ има заједничко деловање земаља света у решавању хуманитарних проблема, доведен је у питање неусаглашеношћу Запада и других великих земаља света њиховом односу према ситуацији у Украјини.

У свом ауторском тексту који је објавио лист "Нејшен", политиколог и професор емеритус на Универзитету Њујорка Раџан Менон отишао је корак даље, са питањем јесте ли такав поредак икада и постојао?

Од почетка руске војне операције у Украјини у фебруару, Вашингтон је настојао да пројектује цео свет као уједињени фронт према Москви. Поред серије санкција којима је Запад обасуо Русију од фебруара, САД су позивале на осуду руског председника Владимира Путина због онога што сматрају кршењем правила свог међународног поретка.

Међутим, крајњи резултат био је далеко од оног који би се очекивао од једне уједињене међународне заједнице чије је вредности Русија наводно повредила својим поступцима.

Упркос мартовској резолуцији Генералне скупштине Уједињених нација где је велика већина земаља-чланица гласала за осуду Русије, аутор указује да је на глобалном југу и неким другим деловима света одговор на руску војну интервенцију био, у најбољу руку, млак.

Међу 35 земаља које су се суздржале од гласања су били и Индија, Јужноафричка Република – али и Кина – док су Бразил и Индонезија осудиле "дискриминаторске“ санкције наметнуте Русији иако су подржале резолуцију УН.

Даље, Кина, Индија и Бразил не само да се нису прикључиле западним санкцијама, него су умногостручиле своју трговинску размену са Русијом. Исто је учинила и Турска, иначе чланица НАТО-а, која је током ове године удвостручила количину нафте коју је увезла из Русије претходне године.

Невољност већег дела света да стане уз Вашингтон у одбрани наводног уједињеног светског поретка делимично потиче од огорчености због онога што те земље виде као дрскост Запада.

На захтев ЕУ да подржи резолуцију УН, бивши премијер Пакистана Имран Кан одговорио је: "Шта ви мислите, да смо ми ваши робови, да ћемо учинити све што ви кажете?"

Бивши министар спољних послова Бразила Целсо Аморим изјавио је да би осудити Русију значило повиновати се Вашингтону, док је будући председник те земље Лула Да Силва делимично окривио председника САД Џозефа Бајдена и председника Украјине Владимира Зеленског за сукоб.

Многи су, такође, указали колико је само реакција САД, али и Запада, била другачија на сукоб у Украјини него на друге проблеме широм света, и како су избеглице из Украјине били на Западу другачије третирани него избеглице из Авганистана, Ирака и Сирије.

Двоструки аршини Запада

Министар спољних послова Индије Субрамањам Џаишанкар у јуну је изјавио да "Европа мора да престане да мисли како су њени проблеми уједно и проблеми целог света, али како проблеми света нису проблеми Европе". 

Двоструки аршини Запада се могу видети и у незаинтересованости за то како ће се земље у којима глад и сиромаштво изборити са две велике последице продуженог рата у Украјини – ризиком по безбедност извоза жита из Русије и Украјине, али и растућим каматним стопама, које западне централне банке настављају да дижу не би ли избегле инфлацију, а које су у сиромашним земљама скочиле двоструко више него на Западу.

Још дубљи разлог зашто не-европске земље не журе да подрже Запад и САД у осуди Русије јесте зато што су управо оне у више наврата погазиле сопствене "универзалне" вредности, наводи аутор, и подсећа на НАТО агресију над Србијом 1999. године, коначни исход интервенције ЕУ и САД у Либији 2011. године, али и чињеницу да је ЦИА у много наврата прекршила Конвенцију ОУН против тортуре као и четири Женевске конвенције из 1949. године.

Универзална људска права кључна су ставка наратива Вашингтона о светском поретку заснованом на правилима који тако редовно промовише, али у пракси често игнорише, посебно у овом веку на Блиском истоку, наводи аутор.

Руска војна операција оптужена је за кршење Повеље УН након што је процењено да за циљ има промену режима у земљи која не представља директну претњу Русији, али аутор подсећа да је САД исто урадила у Ираку 2003. године, што је мало ко на глобалном југу заборавио.

Мало тога тренутно указује да земље УН чине једну целину, закључује Раџан Менон, док конфликт у Украјини није донео никакве нове доказе за то.