Свет
Избори за Европски парламент - нова претња за Украјину
Успон десничарских партија широм Европе не даје Кијеву пуно разлога за оптимизам
Украјина се овог лета суочава са новом егзистенцијалном претњом – не из Русије, већ из Европе будући да се очекује да мали, али значајан и веома гласан, блок партија тврде деснице оствари успех на изборима за Европски парламент у јуну.
Рекордне резултате ове партије бележе у Португалу и Холандији, а у влади су већ у државама као што су Мађарска, Финска и Италија.
Према писању "Дејли телеграфа", десничари су спремни да победе на предстојећим националним изборима у Аустрији и Белгији, па и на европским изборима у Француској и Пољској.
За Кијев је проблем то што многе од ових партија сматрају да Европа више не би требало да испоручује оружје и помоћ Украјини, док се неке од њих залажу и да Европа укине санкције Русији и натера Украјину на мировне преговоре.
Странке као што су Алтернатива за Немачку (АфД), мађарски Фидес и Слободарска партија Аустрије имају мало геополитичког утицаја, али заједнички би могле да ставе вето на спољнополитичке одлуке ЕУ. Стручњаци чак сугеришу да би оне могле да формирају и трећи по величини блок партија у Парламенту.
Украјинци имају више разлога да буду "стварно, стварно забринути", каже за "Телеграф" Кира Рудик, посланик и лидер украјинске либералне опозиционе странке Холос, која сугерише како је Москва врбовала ове партије како би поткопале наратив уједињене европске подршке Кијеву.
Још једна претња Украјини и њеним војним напорима је могућа победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД.
Републиканац је претходно запретио да ће, ако се врати у Белу кућу у новембру, зауставити оно што он назива "бескрајним протоком америчког новца" у Украјину.
С њим је сагласан и један од водећих европских десничарских политичара Виктор Орбан. Мађарски премијер био је један од ретких у Европи који је честитао Владимиру Путину победу на председничким изборима и за њега се често говори да има проруске ставове. Он сада инспирише и друге европске лидере да заузму сличан став.
Но, лидер Аустријске Слободарске партије Херберт Кикл назива Мађарску својим "узором".
Ако постане канцелар на изборима ове јесени, обећао је да ће ставити вето на финансирање Украјине, као и на било какве потезе у правцу чланства Кијева у ЕУ, као и да ће стопирати "штетне" санкције Русији.
Кикл је водећи у истраживањима јавног мњења од 2022. године. Његовој партији се предвиђа и победа на европским изборима.
И проруски владајући табор у Словачкој добио је подршку током викенда, где је премијер Роберт Фицо довео у питање суверенитет Украјине и позвао на мир са Путином. Други круг тамошњих избора биће одржан почетком априла.
Лидерка француског националног митинга Марин Ле Пен и председник Холандске Партије слободе Герт Вилдерс званично су се дистанцирали од Путина након почетка руске специјалне операције у Украјини 2022. године, али многи верују да су њихове старе симпатије према Русији и даље остале, посебно имајући у виду њихове позиве да се прекине помоћ Украјини.
Анкете предвиђају да ће евроскептичне странке победити на изборима за Европски парламент у девет држава чланица ЕУ : Аустрији, Белгији, Чешкој, Француској, Мађарској, Италији, Холандији, Пољској и Словачкој.
Очекује се да ће они освојити друго или треће место у још девет земаља: Бугарској, Естонији, Финској, Немачкој, Летонији, Португалу, Румунији, Шпанији и Шведској.
