Свет
Трансатлантска шизма: Сукоб у Украјини разоткрио пукотине у односима САД и ЕУ
Крах Украјине и напредак Русије довели изазвали су пукотину у америчко-европским односима која прети да их потпуно уништи
Како је способност Кијева да одржи тренутну линију контакта из дана у дан све слабија, латентне линије раседа - углавном повучене на политичким и економским основама - у тренутној безбедносној архитектури могу брзо да доведу до отварања бројних до сада занемариваних раскола, пише "Ејжа тајмс".
Први велики раскол видљив је у односима између Сједињених Држава и њихових европских савезника. Прилично цинично али присиљавање Украјине да настави сукоб уместо да пристане на ограничене уступке понуђене на почетку сукоба ишло је у корист Вашингтона, наводи медиј.
Када је Европа одустала од руског гаса и нафте и после саботаже "Северног тока", Американци су ускочили и 2023. постали највећи извозник течног гаса (ЛНГ) 2023. у ЕУ. Прошле године, САД су постале и највећи извозник сирове нафте у ЕУ.
Истовремено, док су цене енергената расле, некадашњи привредни "мотор Европе" - Немачка - сада је најслабија развијена економија на свету, а Међународни монетарни фонд предвиђа економски раст еврозоне у 2024. од свега 0,9 одсто. Поређења ради, ММФ за Русију предвиђа раст од 2,6 одсто.
Скок трошкова живота, чемерна економска ситуација али и "поплава" јефтиних пољоривредних производа из Украјине подстакли су и протесте фармера и, забрињавајуће за западне либерале, јачање деснице - пре свега у Немачкој где је Алтернатива за Немачку (АфД) толико ојачала да Берлин разматра њену забрану.
У Пољској, иначе најгласнијој савезници Кијева, такође јача отпор Бриселу, а сада и у Словачкој са доласком новог председника Петера Пелегринија кога Запад карактерише као "укоскептика". Мађарска је од самог почетка скептична у погледу слања војне помоћи Украјини, што је довело до сукоба са Бриселом, из којих је Будимпешта углавном излазила као "победник".
Покушај да се Русија учини "паријом" довео је и до жестоког сукоба између Чешке и Словачке, које су некада биле једна земља. У Бугарској, која је махом подржавала ЕУ став о Украјини, све више јачају "проруске" странке.
Са друге стране, Француска на челу са Емануелом Макроном покушава да се позиционира као лидер европске безбедности упркос отпору бројних чланица ЕУ, а Сједињене Државе - иако највећа војна сила - показују знаке слабљења индустријске производње и самим тим одбрамбене базе. Нарочито у светлу унутрашњополитичких проблема у виду прилива миграната и предстојећих председничких избора.
Сукоб је, пише "Ејжа тајмс", истакао бројне разлике у интересима националне безбедности међу различитим трансатлантским партнерима. Портал подсећа да заједничко чланство у НАТО ни у ком случају није једнако заједничким стратешким интересима, проценама претњи или приступима међународним односима уопште. Другим речима, раздор настаје када је национални интерес у супротности са интересима других чланица НАТО.
Најбољи пример тога су балтичке земље, које Русију виде као велику претњу и стога подржавају најекстремније мере у суочавању са Москвом. Међутим, ратоборност земље као што је Естонија (око два милиона становника, 104. економија у свету) или Летонија (чији су званичници наговестили потребу да се потпуно уништи Русија) поставља озбиљна питања о томе да ли ће САД (или било која друга држава) моћи да прикупе јавну подршку неопходну да пошаљу своје грађане да се боре и гину за стране границе.
Тренутно је све мање њих спремно да то ураде, нарочито у САД. Упркос званичним изјавама о супротном, западни званичници су несумњиво свесни да је могућност озбиљне промене територијалног исхода сукоба у корист Украјине, у овом тренутку, у суштини непостојећа. Стога има смисла да управо САД почну да траже мир у Украјини.
Са друге стране, сукоб је дошао до тачке у којој што дуже траје, то ће исход бити гори за Кијев. Сукоб је такође разоткрио рањивост западних система наоружања које могу да поткопају ефикасност Запада у било ком потенцијалном будућем сукобу. Уништени тенкови "М1 абрамс" и ракетни системи "патриот" нити пројектују моћ у иностранству нити уливају поверење код куће.
Да ли ће и када Вашингтон почети да тражи преговоре са Русијом око Украјине зависи од идеолошких склоности америчког спољнополитичког естаблишмента, али и ЕУ.
Лидери који су се ослањали на мир и покорност својих грађана у поштовању идеалистичких планова на то више не могу да рачунају јер Американци и Европљани почињу да се супротстављају све неповезанијим политичким позицијама својих влада.
Највећи јаз који ће наставити да се шири у трансатлантском поретку након коначног завршетка сукоба у Украјини је онај који тренутно раздваја њене две фундаменталне политичке групе: оне који тренутно владају и оне којима се влада.
Сукоб у Украјини, закључује "Ејжа тајмс", је на много начина довео до промене међународног поретка и преласка са мултилатералног на национални и када се дим са рушевина Украјине рашчисти "националистичка ренесанса" биће видљива са обе стране Атлантика.
