Свет
"Глобал тајмс": Кинеска дипломатија жели сарадњу, САД подстичу сукобе и конфронтације
Како сматрају кинески стручњаци, западне земље, предвођене САД, приморавају друге државе широм света да заузму једну страну, настојећи да ојачају геополитичку позицију Запада
Недавна серија посета иностраних државника Кини показује да кинеску дипломатију, засновану на мултилатерализму, отворености и сарадњи, свет препознаје као оштру супротност дипломатији САД, која изазива поделе, конфронтације и сукобе, пише "Глобал тајмс".
Многи високи инострани званичници су ове године посетили Кину, укључујући руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и америчку секретарку за финансије Џенет Јелен. Кину су ове године посетили и многи високи званичници чланица АСЕАН-а, попут Вијетнама и Сингапура. А ту су и посете државника мањих земаља, као што су Микронезија и Суринам.
И немачки канцелар Олаф Шолц требало би да ускоро посети Кину. Како су недавно пренели амерички медији, и државни секретар Ентони Блинкен ће ускоро посетити Пекинг.
До посете америчке државне секретарке Џенет Јелен и руског министра спољних Сергеја Лаврова Пекингу дошло је практично у исто време. То показује да се кинеско-руски односи чврсто развијају, паралелно са односима Кине са САД, или Кине и Европе.
Страни државници посећују Кину из разних разлога. Неки долазе да нешто науче о брзом развоју Кине, неки настоје да продубе прагматичну сарадњу. Разлог за посете неких званичника је и жеља да се из прве руке упознају су ставовима Кине о разним глобалним питањима. Отворена и кооперативна Кина не користи само кинеском народу, већ и народима широм света.
Америчку дипломатију карактеришу конфронтација и антагонизам
Како примећује професор на Кинеском универзитету спољних послова Ли Хајдонг, Кина је развила веома живу дипломатску активност. "Кинеска дипломатија треба да служи развоју Кине, али њен циљ је и изградња праведнијег глобални поретка", додаје овај експерт, напомињући да је кинеска промоција мултилатералних дипломатских напора већ добила признање од разних земаља.
Током заједничке конференције за новинаре са Лавровом у уторак, кинески министар спољних послова Ванг Ји изнео је став Кине о решавању кључних актуелних међународних и регионалних питања, који почива на принципима Повеље УН.
О актуелним "врућим" темама, било да се ради о Блиском истоку, сукобу Русије и Украјине, или другим питањима, Кина је задржала независан став.
Како сматра директор истраживачког центра у Националном институту за проучавање Јужног кинеског мора Чен Сијанмијао, циљеви које заговара АСЕАН су уско повезани са иницијативама које предлаже Кина, а они су у оштрој супротности са концептима и методама које следе САД, Јапан или Филипини.
Амерички председник Џозеф Бајден, јапански премијер Фумио Кишида и председник Филипина Фердинанд Маркос представљају само малу клику, која ускоро треба да одржи самит у САД, усред растућих напетости у Јужном кинеском мору.
Како примећује Чен, ова мала клика, коју предводе САД, инсистира на приступу који је искључив, и ствара конфронтациону стратегију за остваривање сопствених интереса.
"Америчку дипломатију карактеришу конфронтација и антагонизам", примећује професор на Кинеском универзитету спољних послова Ли Хајдонг. "Ако нисте са САД, ви сте против њих, а ако сте против њих, то значи да вас САД сматрају метом за напад."
Како додаје Ли: "Ова врста дипломатије ствара погодну атмосферу за напад на друге земље. Западне земље, предвођене САД, приморавају друге државе широм света да заузму једну страну, настојећи на тај начин да ојачају геополитичку позицију Запада."
Земље које задржавају неутралан став, како закључује Ли, које се доследно залажу се за мир и дијалог, упорно се негативно приказују у западним наративима.
