Свет
Шансе српске дипломатије пред Саветом Европе: И уздржавање боље од позитивног гласа за Приштину
У дипломатским активностима, истичу се разлози због којих Србија сматра да чланство "Косова" у Савет Европе није прихватљиво
Иако је званични Београд свестан да Приштина унутар Парламентарне скупштине Савета Европе има математичку предност, настојања да се аргументи српске стране још једном чују неће посустати до уторка, а ни после, јер коначну реч о томе да ли се тзв. Косову отварају врата најстарије паневропске организације даће Комитет министара чије је заседање средином маја.
Претходних дана српска дипломатија упрегла је све своје снаге по овом питању, а председник Србије Александар Вучић јутрос је послао писма лидерима великих земаља, између осталих и немачком канцелару Олафу Шолцу и француском председнику Емануелу Макрону.
Амбасадорка Србије при СЕ Сузана Грубјешић још једном је разговарала са свим амбасадорима, лидерима посланичких клубова, председавајућим Политичког комитета, а свим шефовима делегација у ПССЕ председавајућа српском делегацијом Биљана Пантић Пиља послала је писма. У припреми је и нон-пејпер који ће Београд доставити на адресе чланица СЕ.
У дипломатским активностима, истичу се разлози због којих Србија сматра да чланство "Косова" у СЕ није прихватљиво. Пантић Пиља је у послатим писмима шефове парламентарних делегација позвала да пре 16. априла још једном размисле да ли тзв. Косово треба да постане члан СЕ, имајући у виду да није реч о држави и узимајући у обзир норме међународног права и Резолуцију Савета безбедности 1244. Акценат је стављен на свакодневно кршење људских права на тзв. Косову и на то да Приштина и даље није учинила ништа да би била формирана Заједница српских општина, договорена још 2013. године.
Професор и дипломата у пензији Дарко Танасковић каже за "Косово онлајн" да је корисно да Србија свим чланицама Савета Европе аргументовано, јасно и недвосмислено изнесе своје виђење ситуације настале "овим, ко зна којим по реду, кршењем међународног права и грубим, дискриминаторним примењивањем двоструких стандарда ’пријатеља Косова’ у односу на Србију".
"Важно је деловати према подносиоцима и коспонзорима иницијативе за пријем ’Косова’, затим се поуздано обавестити о ставу сваке поједине државе, како би се припремили дипломатски наступ и тактика на седници на којој се буде коначно одлучивало, а неопходно је, наравно, и посветити посебну пажњу државама за које се процењује да би могле бити против пријема 'Косова', иако су га признале, јер је и уздржавање боље од позитивног гласа", наводи Танасковић.
На питање какву снагу има нон пејпер који Београд припрема, Танасковић је описао латинском пословицом "Написано остаје" (Scripta manent), и упитао како то да Србија равноправно седи у једној међународној организацији са делом своје територије?
"Што се аргумената наше стране тиче, мислим да није потребно понављати. Оне који су признали једнострано проглашену независност 'Косова' није сврсиходно убеђивати да у међународноправном смислу не може бити држава, већ нагласити да, и кад би било држава, услед скандалозног и неодговорног понашања привремених власти у Приштини, не би испуњавало услове за чланство. То је онај аспект који је напрасно 'заборавила' Дора Бакојани", наводи Танасковић.
Историчар Александар Гуџић каже за "Косово онлајн" да Београд чланицама СЕ треба да предочи све проблеме са којима се Срби на КиМ годинама суочавају - од неиспуњавања обавеза предвиђених Бриселским споразумом преко узурпирања имовине до укидања динара, чиме је доведена у питање егзистенција Срба.
"Ту су и тајне оптужнице, монтирани процеси који се воде против Срба и низ других ствари. Без решавања проблема са којима се суочавају Срби, мислим да Косову није место у Савету Европе", наводи Гуџић.
Дарко Танасковић је цитирао речи нашег нобеловца Иве Андрића наводећи да за дипломатију увек има места.
